Јов 21
21
Јов
1Тада Јов одврати:
2»Добро слушајте шта ћу рећи;
то нека ми буде утеха од вас.
3Будите стрпљиви док вам говорим,
а кад завршим, ругајте се даље.
4Зар је моја притужба против човека?
Како онда да не изгубим стрпљење?
5Погледајте ме и запањите се,
од препасти заклоните уста руком.
6Кад на то помислим, престравим се,
дрхтавица ми тело обузме.
7»Зашто опаки остају у животу,
старе и све су моћнији?
8Деца им збринута с њима,
њихови унуци пред њиховим су очима.
9Куће им безбедне и без страха,
Божија шиба на миру их оставља.
10Њихови бикови оплођују сигурно,
краве им се теле, а не јалове се.
11Децу шаљу напоље као јагањце,
дечица им скакућу унаоколо.
12Певају уз даире и лиру
и уз звук свирале се веселе.
13Свој век у благостању завршавају
и у миру силазе у Шеол.
14А Богу говоре: ‚Остави нас на миру!
Твоје путеве не желимо да знамо!
15Ко је Свесилни, да бисмо му служили?
Каква је корист од тога да му се молимо?‘
16Али њихово благостање није у њиховој руци;
зато је савет опаких далеко од мене.
17Колико често се гаси светиљка опаких
и сналази их недаћа,
бол који Бог одређује у свом гневу?
18Колико често су као слама на ветру,
као плева коју односи олуја?
19‚Бог чува казну за човекову децу.‘
Нека њега самог казни, да он сам осети.
20Нека својим очима види своју пропаст,
нека се напије срџбе Свесилнога.
21Јер, шта га брига за дом који за собом оставља
кад његовом животу дође крај?
22Ко може ичему да научи Бога,
Онога који и највишима суди?
23Један умире у сваком благостању,
потпуно сигуран и спокојан,
24ухрањеног тела
и костију пуних мождине,
25а други умире с огорчењем у души,
никад не окусивши срећу.
26Заједно леже у праху
и обојицу их прекривају црви.
27»Да, знам ја добро шта мислите
и сплетке којима бисте да ми учините зло.
28Јер, кажете: ‚Где је сада моћникова кућа,
шатор у ком су живели опаки?‘
29Зар никад нисте питали путнике?
Зар нисте прихватили њихово сведочење,
30да је у дан несреће зликовац поштеђен,
да се избавља дана срџбе?
31Ко му у лице пребацује за његове поступке?
Ко му враћа за оно што је учинио?
32Односе га на гробље
и над хумком постављају стражу;
33лака му је земља у долини.
Сви људи за њим иду,
а пред њим мноштво небројено.
34Како да ме утешите бесмислицама?
Ваши одговори нису друго до лаж!«
Trenutno izabrano:
Јов 21: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International
Јов 21
21
Јов
1Тада Јов одврати:
2»Добро слушајте шта ћу рећи;
то нека ми буде утеха од вас.
3Будите стрпљиви док вам говорим,
а кад завршим, ругајте се даље.
4Зар је моја притужба против човека?
Како онда да не изгубим стрпљење?
5Погледајте ме и запањите се,
од препасти заклоните уста руком.
6Кад на то помислим, престравим се,
дрхтавица ми тело обузме.
7»Зашто опаки остају у животу,
старе и све су моћнији?
8Деца им збринута с њима,
њихови унуци пред њиховим су очима.
9Куће им безбедне и без страха,
Божија шиба на миру их оставља.
10Њихови бикови оплођују сигурно,
краве им се теле, а не јалове се.
11Децу шаљу напоље као јагањце,
дечица им скакућу унаоколо.
12Певају уз даире и лиру
и уз звук свирале се веселе.
13Свој век у благостању завршавају
и у миру силазе у Шеол.
14А Богу говоре: ‚Остави нас на миру!
Твоје путеве не желимо да знамо!
15Ко је Свесилни, да бисмо му служили?
Каква је корист од тога да му се молимо?‘
16Али њихово благостање није у њиховој руци;
зато је савет опаких далеко од мене.
17Колико често се гаси светиљка опаких
и сналази их недаћа,
бол који Бог одређује у свом гневу?
18Колико често су као слама на ветру,
као плева коју односи олуја?
19‚Бог чува казну за човекову децу.‘
Нека њега самог казни, да он сам осети.
20Нека својим очима види своју пропаст,
нека се напије срџбе Свесилнога.
21Јер, шта га брига за дом који за собом оставља
кад његовом животу дође крај?
22Ко може ичему да научи Бога,
Онога који и највишима суди?
23Један умире у сваком благостању,
потпуно сигуран и спокојан,
24ухрањеног тела
и костију пуних мождине,
25а други умире с огорчењем у души,
никад не окусивши срећу.
26Заједно леже у праху
и обојицу их прекривају црви.
27»Да, знам ја добро шта мислите
и сплетке којима бисте да ми учините зло.
28Јер, кажете: ‚Где је сада моћникова кућа,
шатор у ком су живели опаки?‘
29Зар никад нисте питали путнике?
Зар нисте прихватили њихово сведочење,
30да је у дан несреће зликовац поштеђен,
да се избавља дана срџбе?
31Ко му у лице пребацује за његове поступке?
Ко му враћа за оно што је учинио?
32Односе га на гробље
и над хумком постављају стражу;
33лака му је земља у долини.
Сви људи за њим иду,
а пред њим мноштво небројено.
34Како да ме утешите бесмислицама?
Ваши одговори нису друго до лаж!«
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International