Јов 30
30
1А сад ми се ругају људи млађи од мене,
чије очеве не бих ставио ни међу своје псе овчаре.
2Шта ми користи снага руку њихових
кад им је крепкост ишчилела?
3Изнурени оскудицом и глађу,
ноћу су сасушену земљу глодали
по пустолинама самотним.
4У шипражју су брали слану лободу
и жукиним кореном се хранили.
5Из људског друштва су изопштени,
за њима су викали као за крадљивцима.
6По сувим коритима потока су спавали,
по рупама у земљи и међу стењем.
7У грмљу су испуштали урлике
и један уз другог се стискали у шикари.
8Сој презира вредан и без имена –
бичем су истерани из земље.
9»А сад сам ја њима песма ругалица;
међу њима сам погрдна узречица постао.
10Одвратан сам им и клоне ме се,
не устежу се да ми пљуну у лице.
11Сад кад је Бог тетиву мог лука олабавио
и невољом ме ударио,
они се преда мном више не устежу.
12Здесна руља на мене устаје;
клипове ми подмећу под ноге
и пут у пропаст за мене граде.
13Моју стазу су разорили
и успели да ме упропасте,
а никог да ми помогне.
14Надиру као кроз широк процеп,
преко развалина наваљују.
15Ужаси ме преплављују.
Мој углед нестаде као ветар,
спокој ми се расплину као облак.
16Сад се моја душа у мени растаче,
дани невоље ме зграбише.
17Ноћ ми кости пробада,
бол изједајући не одлази на починак.
18Великом силом одећу ми гужва,
као оковратник кошуље ме стеже.
19У блато ме баца
и као прах и пепео постајем.
20К теби вапијем, Боже, а ти не одговараш,
устајем, а ти ме не гледаш.
21Окрутан си према мени постао,
силином своје руке на мене се обараш.
22У ветар ме дижеш и на њему носиш,
олујним ветром ме ковитлаш.
23Знам да ћеш ме у смрт одвести,
на место одређено свим живима.
24Нико не диже руку на сломљенога
кад у својој муци вапије.
25Зар нисам плакао над невољницима?
Зар ме није душа болела због убогога?
26Кад сам се надао добру, дође зло,
кад сам ишчекивао светлост, дође тама.
27Утроба ми кључа без престанка,
дани патње ме сусрећу.
28Ходам црн, али не од сунца,
устајем на скупу и вапијем.
29Шакалима сам постао брат,
нојевима друг.
30Кожа ми је сва поцрнела,
тело ми врућица сажиже.
31Лира ми је подешена за жалопојку,
а свирала за нарицање.
Trenutno izabrano:
Јов 30: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International
Јов 30
30
1А сад ми се ругају људи млађи од мене,
чије очеве не бих ставио ни међу своје псе овчаре.
2Шта ми користи снага руку њихових
кад им је крепкост ишчилела?
3Изнурени оскудицом и глађу,
ноћу су сасушену земљу глодали
по пустолинама самотним.
4У шипражју су брали слану лободу
и жукиним кореном се хранили.
5Из људског друштва су изопштени,
за њима су викали као за крадљивцима.
6По сувим коритима потока су спавали,
по рупама у земљи и међу стењем.
7У грмљу су испуштали урлике
и један уз другог се стискали у шикари.
8Сој презира вредан и без имена –
бичем су истерани из земље.
9»А сад сам ја њима песма ругалица;
међу њима сам погрдна узречица постао.
10Одвратан сам им и клоне ме се,
не устежу се да ми пљуну у лице.
11Сад кад је Бог тетиву мог лука олабавио
и невољом ме ударио,
они се преда мном више не устежу.
12Здесна руља на мене устаје;
клипове ми подмећу под ноге
и пут у пропаст за мене граде.
13Моју стазу су разорили
и успели да ме упропасте,
а никог да ми помогне.
14Надиру као кроз широк процеп,
преко развалина наваљују.
15Ужаси ме преплављују.
Мој углед нестаде као ветар,
спокој ми се расплину као облак.
16Сад се моја душа у мени растаче,
дани невоље ме зграбише.
17Ноћ ми кости пробада,
бол изједајући не одлази на починак.
18Великом силом одећу ми гужва,
као оковратник кошуље ме стеже.
19У блато ме баца
и као прах и пепео постајем.
20К теби вапијем, Боже, а ти не одговараш,
устајем, а ти ме не гледаш.
21Окрутан си према мени постао,
силином своје руке на мене се обараш.
22У ветар ме дижеш и на њему носиш,
олујним ветром ме ковитлаш.
23Знам да ћеш ме у смрт одвести,
на место одређено свим живима.
24Нико не диже руку на сломљенога
кад у својој муци вапије.
25Зар нисам плакао над невољницима?
Зар ме није душа болела због убогога?
26Кад сам се надао добру, дође зло,
кад сам ишчекивао светлост, дође тама.
27Утроба ми кључа без престанка,
дани патње ме сусрећу.
28Ходам црн, али не од сунца,
устајем на скупу и вапијем.
29Шакалима сам постао брат,
нојевима друг.
30Кожа ми је сва поцрнела,
тело ми врућица сажиже.
31Лира ми је подешена за жалопојку,
а свирала за нарицање.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International