Јов 39
39
1»Зар ти ловиш плен лавици
и глад лавовима утољујеш
2кад се шћућуре у свом брлогу
или кад вребају из грмља?
3Ко гаврану набавља храну
кад му птићи вапију до Бога
и без хране тумарају унаоколо?
4»Да ли знаш време кад се дивокоза кози?
Да ли гледаш кад кошута младе излеже?
5Да ли бројиш колико месеци носе?
Да ли знаш у које време се омладе?
6Шћућуре се и излегу своје младе,
и окончају им се порођајне муке.
7Младунци им јачају и расту у дивљини;
оду од мајке и не враћају се.
8»Ко је дивљем магарцу дао слободу?
Ко му је развезао споне?
9Пустару сам му дао за дом
и слане равнице за постојбину.
10Он се смеје градској вреви,
гоничев повик не чује.
11Тумара брдима, својим пашњацима,
и било какво зеленило тражи.
12»Зар ће дивљи биво пристати да ти буде слуга?
Зар ће крај твојих јасала преноћити?
13Можеш ли га уздама задржати уз бразду?
Зар ће за тобом дрљати долове?
14Можеш ли се ослонити на њега
јер му је снага велика?
Зар ћеш му тешке послове препустити?
15Можеш ли се поуздати у њега
да ће ти вратити жито
и довући ти га на гумно?
16»Нојева крила радосно лепршају,
иако нису као родина крила и перје.
17Он полаже јаја на земљи
и оставља их да се греју у песку,
18не марећи што их нога може згазити
или дивља животиња згњечити.
19Он са својим птићима поступа грубо,
као да нису његови;
није га брига ако му је труд био узалуд,
20јер га Бог није обдарио мудрошћу,
нити му је уделио умности.
21Али, када крила рашири за трк,
смеје се коњу и јахачу.
22»Зар ти дајеш снагу коњу?
Зар му ти врат украшаваш гривом?
23Зар ти чиниш да скаче као скакавац,
да страх утерује поносним фрктањем?
24Копитом жестоко удара, радујући се у својој снази,
и у окршај јури.
25Смеје се страху, ничег се не боји,
пред мачем не узмиче.
26На сапима му тоболац звекеће
и блиставо копље и сулица.
27У махнитом узбуђењу земљу раскопава;
не може да стоји мирно кад се овнујски рог огласи.
28На звук рога зафркће: ‚Ха!‘
Издалека већ нањуши мирис битке
и вику заповедникâ и бојни поклич чује.
29»Зар кобац помоћу твоје мудрости лети
и према југу шири крила?
30Зар орао по твом налогу лети ка висовима
и на високом месту гнездо свија?
31На литици станује и на њој ноћи,
хридина му је тврђава.
32Одатле вреба на своју храну,
очи му је надалеко опазе.
33Птићи му се крвљу госте,
и где год шта угине, ето и њега.«
34Онда ГОСПОД рече Јову:
35»Зар ће исправљати Свесилнога
онај ко се с њим препире?
Нека одговори Богу онај ко га оптужује!«
36А Јов одговори ГОСПОДУ:
37»Да, недостојан сам – како да ти одговорим?
Руку стављам преко уста.
38Говорио сам једном, нећу више одговарати,
двапут, али више нећу.«
Trenutno izabrano:
Јов 39: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International
Јов 39
39
1»Зар ти ловиш плен лавици
и глад лавовима утољујеш
2кад се шћућуре у свом брлогу
или кад вребају из грмља?
3Ко гаврану набавља храну
кад му птићи вапију до Бога
и без хране тумарају унаоколо?
4»Да ли знаш време кад се дивокоза кози?
Да ли гледаш кад кошута младе излеже?
5Да ли бројиш колико месеци носе?
Да ли знаш у које време се омладе?
6Шћућуре се и излегу своје младе,
и окончају им се порођајне муке.
7Младунци им јачају и расту у дивљини;
оду од мајке и не враћају се.
8»Ко је дивљем магарцу дао слободу?
Ко му је развезао споне?
9Пустару сам му дао за дом
и слане равнице за постојбину.
10Он се смеје градској вреви,
гоничев повик не чује.
11Тумара брдима, својим пашњацима,
и било какво зеленило тражи.
12»Зар ће дивљи биво пристати да ти буде слуга?
Зар ће крај твојих јасала преноћити?
13Можеш ли га уздама задржати уз бразду?
Зар ће за тобом дрљати долове?
14Можеш ли се ослонити на њега
јер му је снага велика?
Зар ћеш му тешке послове препустити?
15Можеш ли се поуздати у њега
да ће ти вратити жито
и довући ти га на гумно?
16»Нојева крила радосно лепршају,
иако нису као родина крила и перје.
17Он полаже јаја на земљи
и оставља их да се греју у песку,
18не марећи што их нога може згазити
или дивља животиња згњечити.
19Он са својим птићима поступа грубо,
као да нису његови;
није га брига ако му је труд био узалуд,
20јер га Бог није обдарио мудрошћу,
нити му је уделио умности.
21Али, када крила рашири за трк,
смеје се коњу и јахачу.
22»Зар ти дајеш снагу коњу?
Зар му ти врат украшаваш гривом?
23Зар ти чиниш да скаче као скакавац,
да страх утерује поносним фрктањем?
24Копитом жестоко удара, радујући се у својој снази,
и у окршај јури.
25Смеје се страху, ничег се не боји,
пред мачем не узмиче.
26На сапима му тоболац звекеће
и блиставо копље и сулица.
27У махнитом узбуђењу земљу раскопава;
не може да стоји мирно кад се овнујски рог огласи.
28На звук рога зафркће: ‚Ха!‘
Издалека већ нањуши мирис битке
и вику заповедникâ и бојни поклич чује.
29»Зар кобац помоћу твоје мудрости лети
и према југу шири крила?
30Зар орао по твом налогу лети ка висовима
и на високом месту гнездо свија?
31На литици станује и на њој ноћи,
хридина му је тврђава.
32Одатле вреба на своју храну,
очи му је надалеко опазе.
33Птићи му се крвљу госте,
и где год шта угине, ето и њега.«
34Онда ГОСПОД рече Јову:
35»Зар ће исправљати Свесилнога
онај ко се с њим препире?
Нека одговори Богу онај ко га оптужује!«
36А Јов одговори ГОСПОДУ:
37»Да, недостојан сам – како да ти одговорим?
Руку стављам преко уста.
38Говорио сам једном, нећу више одговарати,
двапут, али више нећу.«
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International