Еванђеље по Луки 18
18
Прича о упорној удовици
1Онда им исприча и причу да увек треба да се моле и да не посустају. 2»У неком граду живео један судија«, рече. »Није се бојао Бога и није марио за људе. 3А у том граду је била и једна удовица која је стално долазила к њему, говорећи: ‚Одбрани ме од мога противника.‘ 4Он то неко време није хтео, али касније рече себи: ‚Иако се не бојим Бога и не марим за људе, ипак ћу да одбраним ову удовицу 5зато што ми досађује, да ме на крају не изнури својим долажењем.‘«
6Тада Господ рече: »Чули сте шта каже неправедни судија. 7Па зар неће Бог одбранити своје изабране, који дању и ноћу вапију к њему? Зар ће одуговлачити да их услиши? 8Кажем вам: одбраниће их, и то брзо. Само, хоће ли Син човечији, када дође, наћи веру на земљи?«
Прича о фарисеју и царинику
9А онима који су били убеђени да су праведни, а све остале ниподаштавали, исприча ову причу: 10»Двојица су отишла у Храм да се помоле. Један је био фарисеј, а други цариник. 11Фарисеј је стајао и овако се молио у себи#18,11 у себи Или: за себе.: ‚Боже, хвала ти што нисам као остали људи – разбојници, неправедници, прељубници – или као овај цариник. 12Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што стекнем.‘
13»А цариник је стајао подаље и ни поглед није хтео да подигне ка небу, него се ударао у груди и говорио: ‚Боже, смилуј се мени, грешнику!‘
14»Кажем вам: он, а не онај други, отишао је кући оправдан. Јер, ко самога себе уздиже, биће понижен; а ко самога себе понизује, биће узвишен.«
Исус и деца
(Мт 19,13-15; Мк 10,13-16)
15Људи су му доносили и малу децу да их дотакне, а када су ученици то видели, изгрдише их.
16Али Исус их позва к себи, па рече: »Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство. 17Истину вам кажем: ко не прихвати Божије царство попут малог детета, неће ући у њега.«
Богати поглавар
(Мт 19,16-30; Мк 10,17-31)
18Један поглавар га упита: »Добри учитељу, шта да учиним да наследим вечни живот?«
19»Зашто ме називаш добрим?« одврати Исус. »Нико није добар осим једнога – Бога. 20Заповести знаш: ‚Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не сведочи лажно, Поштуј свога оца и мајку.‘#2. Мојс 20,12-16; 5. Мојс 5,16-20«
21А он рече: »Свега тога сам се држао од детињства.«
22Када је Исус то чуо, рече му: »Још једно ти недостаје: продај све што имаш и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«
23Али, када је то поглавар чуо, силно се ражалости, јер је био веома богат.
24Када је Исус видео да се овај ражалостио, рече: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство. 25Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«
26А они који су то чули рекоше: »Па ко може да се спасе?«
27»Оно што је немогуће људима«, рече он, »могуће је Богу.«
28Тада Петар рече: »Ево, ми смо све оставили и пошли за тобом.«
29»Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је ради Божијег царства оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, 30а да неће добити многоструко више у ово време, а у будућем свету вечни живот.«
Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 20,17-19; Мк 10,32-34)
31Онда одведе Дванаесторицу на страну, па им рече: »Ево, кренули смо у Јерусалим и све што су пророци написали о Сину човечијем, испуниће се. 32Предаће га незнабошцима и ругати му се, злостављати га, пљувати, 33избичевати и убити, а он ће трећег дана васкрснути.«
34Али они ништа од тога не разумеше. Значење тих речи било им је скривено, па нису знали о чему говори.
Исус враћа вид слепом просјаку
(Мт 20,29-34; Мк 10,46-52)
35Када се Исус приближио Јерихону, поред пута је седео један слеп човек и просио.
36Чувши да народ пролази, упита шта се дешава, 37а они му рекоше: »Пролази Исус Назарећанин.«
38Он повика: »Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!«
39Они што су ишли напред опоменуше га да ућути, али он је још више викао: »Сине Давидов, смилуј ми се!«
40Тада Исус стаде и нареди да му га доведу, а када се овај приближио, упита га: 41»Шта хоћеш да учиним за тебе?«
»Господе«, одговори он, »да прогледам.«
42А Исус му рече: »Прогледај! Твоја вера те је излечила.«
43И овај одмах прогледа и пође за Исусом, славећи Бога. А видео је то и сав народ и славио Бога.
Trenutno izabrano:
Еванђеље по Луки 18: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International
Еванђеље по Луки 18
18
Прича о упорној удовици
1Онда им исприча и причу да увек треба да се моле и да не посустају. 2»У неком граду живео један судија«, рече. »Није се бојао Бога и није марио за људе. 3А у том граду је била и једна удовица која је стално долазила к њему, говорећи: ‚Одбрани ме од мога противника.‘ 4Он то неко време није хтео, али касније рече себи: ‚Иако се не бојим Бога и не марим за људе, ипак ћу да одбраним ову удовицу 5зато што ми досађује, да ме на крају не изнури својим долажењем.‘«
6Тада Господ рече: »Чули сте шта каже неправедни судија. 7Па зар неће Бог одбранити своје изабране, који дању и ноћу вапију к њему? Зар ће одуговлачити да их услиши? 8Кажем вам: одбраниће их, и то брзо. Само, хоће ли Син човечији, када дође, наћи веру на земљи?«
Прича о фарисеју и царинику
9А онима који су били убеђени да су праведни, а све остале ниподаштавали, исприча ову причу: 10»Двојица су отишла у Храм да се помоле. Један је био фарисеј, а други цариник. 11Фарисеј је стајао и овако се молио у себи#18,11 у себи Или: за себе.: ‚Боже, хвала ти што нисам као остали људи – разбојници, неправедници, прељубници – или као овај цариник. 12Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што стекнем.‘
13»А цариник је стајао подаље и ни поглед није хтео да подигне ка небу, него се ударао у груди и говорио: ‚Боже, смилуј се мени, грешнику!‘
14»Кажем вам: он, а не онај други, отишао је кући оправдан. Јер, ко самога себе уздиже, биће понижен; а ко самога себе понизује, биће узвишен.«
Исус и деца
(Мт 19,13-15; Мк 10,13-16)
15Људи су му доносили и малу децу да их дотакне, а када су ученици то видели, изгрдише их.
16Али Исус их позва к себи, па рече: »Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство. 17Истину вам кажем: ко не прихвати Божије царство попут малог детета, неће ући у њега.«
Богати поглавар
(Мт 19,16-30; Мк 10,17-31)
18Један поглавар га упита: »Добри учитељу, шта да учиним да наследим вечни живот?«
19»Зашто ме називаш добрим?« одврати Исус. »Нико није добар осим једнога – Бога. 20Заповести знаш: ‚Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не сведочи лажно, Поштуј свога оца и мајку.‘#2. Мојс 20,12-16; 5. Мојс 5,16-20«
21А он рече: »Свега тога сам се држао од детињства.«
22Када је Исус то чуо, рече му: »Још једно ти недостаје: продај све што имаш и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«
23Али, када је то поглавар чуо, силно се ражалости, јер је био веома богат.
24Када је Исус видео да се овај ражалостио, рече: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство. 25Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«
26А они који су то чули рекоше: »Па ко може да се спасе?«
27»Оно што је немогуће људима«, рече он, »могуће је Богу.«
28Тада Петар рече: »Ево, ми смо све оставили и пошли за тобом.«
29»Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је ради Божијег царства оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, 30а да неће добити многоструко више у ово време, а у будућем свету вечни живот.«
Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 20,17-19; Мк 10,32-34)
31Онда одведе Дванаесторицу на страну, па им рече: »Ево, кренули смо у Јерусалим и све што су пророци написали о Сину човечијем, испуниће се. 32Предаће га незнабошцима и ругати му се, злостављати га, пљувати, 33избичевати и убити, а он ће трећег дана васкрснути.«
34Али они ништа од тога не разумеше. Значење тих речи било им је скривено, па нису знали о чему говори.
Исус враћа вид слепом просјаку
(Мт 20,29-34; Мк 10,46-52)
35Када се Исус приближио Јерихону, поред пута је седео један слеп човек и просио.
36Чувши да народ пролази, упита шта се дешава, 37а они му рекоше: »Пролази Исус Назарећанин.«
38Он повика: »Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!«
39Они што су ишли напред опоменуше га да ућути, али он је још више викао: »Сине Давидов, смилуј ми се!«
40Тада Исус стаде и нареди да му га доведу, а када се овај приближио, упита га: 41»Шта хоћеш да учиним за тебе?«
»Господе«, одговори он, »да прогледам.«
42А Исус му рече: »Прогледај! Твоја вера те је излечила.«
43И овај одмах прогледа и пође за Исусом, славећи Бога. А видео је то и сав народ и славио Бога.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International