Еванђеље по Луки 22:28-59

Ви сте они који су истрајали са мном у мојим искушењима. Зато вам у наследство дајем Царство као што га је Отац дао мени, да једете и пијете за мојом трпезом у мом Царству и да седите на престолима и судите дванаест племена Израелових.« »Симоне, Симоне, ево Сатана је затражио да вас прорешета као пшеницу. Али ја сам се молио за тебе, да се твоја вера не угаси. А ти, када се обратиш, учврсти своју браћу.« »Господе«, рече му Петар, »спреман сам да с тобом идем и у тамницу и у смрт!« »Кажем ти, Петре«, рече Исус, »петао се данас неће огласити док трипут не порекнеш да ме познајеш.« Онда рече свима: »Да ли вам је нешто недостајало када сам вас послао без новчаника, торбе и обуће?« »Ништа«, рекоше они. А он им рече: »Али сада, ко има новчаник, нека га узме, а тако и торбу. А ко нема мач, нека прода огртач и купи га. Јер, кажем вам: на мени треба да се испуни оно што је записано: ‚Убројаше га међу безаконике.‘ Да, испуњава се оно што се односи на мене.« »Господе«, рекоше они, »ево овде два мача.« А он им рече: »Довољно је.« Потом се, по свом обичају, упути на Маслинску гору, а ученици пођоше за њим. Када је стигао онамо, рече им: »Молите се, да не паднете у искушење.« Онда се удаљи од њих колико се може добацити каменом, па клекну и помоли се, говорећи: »Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не буде моја воља, него твоја.« Тада му се појави анђео са неба, па га је снажио. А када га је обузео смртни страх, још усрдније се молио и зној му је био као капље крви које падају на земљу. Када је устао од молитве и пришао ученицима, затече их како, изнурени жалошћу, спавају, па их упита: »Зашто спавате? Устајте и молите се, да не паднете у искушење.« Док је он још говорио, стиже народ предвођен једним од Дванаесторице – оним који се звао Јуда. Он приђе Исусу да га пољуби, а Исус га упита: »Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечијега?« Када су они око њега видели шта ће се десити, рекоше: »Господе, да ударимо мачем?« И један од њих удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. А Исус рече: »Доста с тим!« па дотаче оно ухо и зацели га. Тада рече онима који су дошли да га ухвате – првосвештеницима, заповедницима храмске страже и старешинама: »Изашли сте с мачевима и тољагама, као на неког разбојника. Сваки дан сам био с вама у Храму, и нисте ме ухватили. Али ово је ваше време – када влада тама.« Тада га ухватише, одведоше и уведоше у првосвештеникову кућу. А Петар је ишао за њима на одстојању. Када су наложили ватру насред дворишта и сели заједно, и Петар седе међу њих. Једна слушкиња га угледа како седи код ватре, па га загледа и рече: »И овај је био с њим!« Али он порече говорећи: »Не познајем га, жено.« Мало после га угледа један, па рече: »И ти си један од њих!« А Петар рече: »Човече, нисам.« Када је прошао отприлике један сат, један други одлучно изјави: »Овај је заиста био с њим, јер је Галилејац.«