Потом допловише у герасински крај, који лежи преко пута Галилеје. Када је Исус изашао на обалу, приђе му један човек из града. Био је опседнут демонима, па дуго није облачио одећу ни живео у кући, него у гробовима.
Угледавши Исуса, повика, паде пред њега и снажним гласом рече: »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Молим те, немој да ме мучиш!«
Јер, Исус је заповедио нечистом духу да изађе из тог човека, кога је често обузимао, па су га везивали ланцима, окивали му ноге и чували га. Али он је кидао окове, а демон га је гонио у пустињу.
»Како се зовеш?« упита га Исус.
А он рече: »Легион«, јер су у њега били ушли многи демони. Ови почеше да преклињу Исуса да им не заповеди да иду у Бездан.
А на брду је пасло велико крдо свиња и демони га замолише да им допусти да уђу у свиње, и он им допусти. Демони изађоше из човека и уђоше у свиње, а крдо се низ стрмину сјури у језеро и подави се. Када су видели шта се догодило, свињари побегоше и то испричаше у граду и по селима, па људи изађоше да виде шта се догодило. Када су дошли к Исусу и нашли човека из кога су изашли демони како седи код Исусових ногу, обучен и при здравој памети, уплашише се. А када су им очевици испричали како је опседнути човек спасен, сав народ герасинског краја замоли Исуса да оде од њих, јер их је обузео силан страх. Тако он уђе у чамац и врати се.
А човек из кога су изашли демони замоли га да иде с њим, али Исус га отпусти, говорећи: »Врати се својој кући и испричај колико је Бог за тебе учинио.«
И човек оде, причајући људима по целом граду колико је Исус за њега учинио.
Када се Исус вратио, дочека га народ, јер су га сви очекивали. Тада дође човек по имену Јаир, старешина синагоге, и паде му пред ноге, преклињући га да дође његовој кући, јер је његова једина кћи, која је имала око дванаест година, била на самрти.
Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. А тамо је била и једна жена која је дванаест година патила од крварења и нико није могао да је излечи. Она приђе Исусу с леђа, дотаче скут његовог огртача и њено крварење одмах престаде.
А Исус упита: »Ко ме је дотакао?«
Пошто сви рекоше да нису, Петар рече: »Учитељу, народ се натискује и гура те.«
Али Исус рече: »Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је из мене изашла сила.«
Када је жена видела да није остала непримећена, дрхтећи приђе и паде пред њим ничице, па пред свим народом рече зашто га је дотакла и како је одмах била излечена.
»Кћери«, рече јој Исус, »твоја вера те је излечила. Иди у миру.«
Док је он то говорио, дође један из дома старешине синагоге и рече: »Кћи ти је умрла. Немој више да мучиш учитеља.«
А Исус је то чуо, па му рече: »Не бој се. Само веруј и она ће бити спасена.«
Када је стигао до куће, ником не даде да уђе с њим осим Петру, Јовану, Јакову и оцу и мајци детета. А сви су плакали и туговали за њом.
»Не плачите«, рече им Исус, »јер она није умрла, него само спава.«
Али они су му се подсмевали, јер су знали да је умрла.
Исус је узе за руку и викну: »Дете, устани!«
Дух јој се поврати, па она одмах устаде, а Исус нареди да јој дају да једе. Њени родитељи се запрепастише, а Исус им нареди да ником не причају шта се догодило.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
