Еванђеље по Матеју 13:30-45

Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘« Онда им исприча ову причу: »Царство небеско је слично зрну горушице које је човек узео и посејао на својој њиви. Иако је најмање од свег семења, када израсте, веће је од свег поврћа. Развије се у дрво, па птице долазе и гнезде се у његовим гранама.« Онда им исприча још једну причу: »Царство небеско је слично квасцу који је жена узела и измешала га са три сате брашна док све није ускисло.« Све је то Исус народу говорио у причама и без прича им ништа није говорио. Тако се испунило оно што је речено преко пророка: »Своја уста ћу отворити у причама, објавити оно што је од постанка света сакривено.« Тада Исус отпусти народ, па уђе у кућу. А ученици му приђоше и рекоше: »Објасни нам причу о кукољу на њиви.« Он им одговори: »Онај који је посејао добро семе је Син човечији, а њива је свет. Добро семе су синови Царства, а кукољ синови Злога. Непријатељ који га је посејао је ђаво. Жетва је крај света, жетеоци анђели. Па, као што се кукољ плеви и спаљује, тако ће бити и на крају света. Син човечији ће послати своје анђеле и оплевити своје Царство од свих саблазни и од свих који чине безакоње и бацити их у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба. Тада ће праведници као сунце засјати у Царству свога Оца. Ко има уши, нека чује.« »Царство небеско је слично благу сакривеном на њиви: човек га нађе, па га сакрије и радостан оде, прода све што има и купи ту њиву. »Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере.