Када је Исус ушао у Петрову кућу, виде његову ташту како лежи у грозници. Он јој дотаче руку и грозница је остави, па она устаде и поче да га служи.
Када је пало вече, донеше му многе опседнуте демонима и он речју истера духове и излечи све болесне – да се испуни оно што је речено преко пророка Исаије:
»Он узе наше слабости
и понесе наше болести.«
Када је видео народ око себе, Исус заповеди да отплове на другу обалу.
А један учитељ закона му приђе и рече: »Учитељу, ићи ћу за тобом куд год будеш ишао.«
»Лисице имају јазбине и птице имају гнезда«, одговори му Исус, »а Син човечији нема где да спусти главу.«
»Господе«, рече му један други ученик, »пусти ме да прво одем да сахраним оца.«
А Исус му рече: »Пођи за мном, а мртви нека сахрањују своје мртве.«
Онда Исус уђе у чамац, а за њим пођоше његови ученици. На мору настаде жестока олуја – толика да су таласи преливали чамац. А Исус је спавао.
Ученици му приђоше и пробудише га, говорећи: »Господе, спаси нас! Изгибосмо!«
»Зашто се плашите, маловерни?« упита их он.
Онда устаде, запрети ветровима и мору, па настаде велика тишина.
А људи, задивљени, упиташе: »Ко је овај да му се и ветрови и море покоравају?«
Када је стигао на другу обалу, у гадарински крај, у сусрет му дођоше двојица опседнутих демонима. Излазили су из гробова, а били су толико напасни да нико није могао да прође тим путем.
»Шта ми имамо с тобом, Сине Божији?« повикаше они. »Јеси ли овамо дошао да нас пре времена мучиш?«
А мало даље од њих пасло је велико крдо свиња.
Демони почеше да преклињу Исуса говорећи: »Ако нас истераш, пошаљи нас у оно крдо свиња.«
»Идите«, рече им он.
И они изађоше и уђоше у свиње, а цело крдо се сјури низ падину у море и подави у води. Свињари побегоше и одоше у град, па испричаше све што се догодило, и о опседнутима. Тада цео град изађе у сусрет Исусу, па, кад су га видели, почеше да га преклињу да оде из њиховог краја.