»Слушајте! Изашао сејач да сеје. И док је сејао, нешто семена паде крај пута и птице га позобаше. Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га, па семе не даде плода. Четврто паде на добро тле и даде плод који је напредовао и растао и донео тридесетоструко, шездесетоструко и стоструко.«
И још рече: »Ко има уши да чује, нека чује«.
А када је био сам, они око њега и Дванаесторица упиташе га о причама.
»Вама је дата тајна Божијег царства«, одговори им он, »а онима напољу све се казује у причама, да
‚гледају и гледају, али да не виде,
и да слушају и слушају, али да не разумеју.
Иначе би се обратили
и било би им опроштено.‘«
Онда их упита: »Зар не разумете ову причу? Како ћете онда схватити било коју причу?
»Сејач сеје Реч. Неки људи су као семе крај пута где је Реч посејана. Када је чују, одмах долази Сатана и узима у њих посејану Реч. Други су као семе посејано на каменитом тлу. Када чују Реч, одмах је с радошћу прихвате, али пошто у себи немају корена, непостојани су, па када због Речи наступе невоље или прогони, одмах се саблазне. Трећи су као семе посејано у трње. То су они који чују Реч, али наиђу бриге овога живота, заводљивост богатства и жудња за другим стварима, и угуше Реч, па буде бесплодна. Неки су као семе посејано на доброј земљи. То су они који чују Реч, прихвате је и донесу плод – тридесетострук, шездесетострук и стострук.«
Онда им рече: »Да ли се светиљка уноси да би се ставила под посуду или под постељу, или да би се ставила на свећњак? Јер, што год је тајно, биће разоткривено, и што год је скривено, изаћи ће на видело. Ко има уши да чује, нека чује.«
И још им рече: »Пазите шта слушате. Каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити и још ће вам се додати. Ко има, даће му се, а ко нема, узеће му се и оно што има.«
Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу, па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како. Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу. Када сазри, човек одмах узима срп, јер је дошло време за жетву.«
»Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо? Оно је као зрно горушице – најмање од свег семења на земљи. Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.«
И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају, и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
