Исус позва к себи Дванаесторицу и посла их двојицу по двојицу. Даде им власт над нечистим духовима и нареди им да на пут не носе ништа осим штапа – ни хлеб, ни торбу, ни новац у појасу – него да обују сандале и обуку само једну кошуљу, а не две.
»У који год дом уђете«, рече им, »останите у њему све док оданде не одете. А ако вас негде не приме и не саслушају, отидите оданде и отресите прашину са својих ногу, као сведочанство против њих.«
И они одоше, па су проповедали да људи треба да се покају. Истераше многе демоне и многе болесне излечише мажући их уљем.
А за то је чуо и цар Ирод, јер је Исусово име постало познато.
Једни су говорили: »Јован Крститељ је устао из мртвих и зато у њему делују чудесне силе.«
Други рекоше: »То је Илија.«
А трећи: »Он је пророк какви су били стари пророци.«
Када је Ирод то чуо, рече: »Онај коме сам одсекао главу, Јован, то је он васкрсао!«
Јер, Ирод је био послао да се Јован ухвати и баци у тамницу – због Иродијаде, жене свога брата Филипа, којом се оженио. Јован је говорио Ироду: »Не смеш да имаш жену свога брата«, па је Иродијада замрзела Јована. Желела је да га убије, али није могла, јер се Ирод плашио Јована и штитио га пошто је знао да је праведан и свет човек. Кад год би слушао Јована, био би веома збуњен, али га је ипак радо слушао.
А повољна прилика се указала када је Ирод за свој рођендан спремио гозбу за своје високе службенике, војне заповеднике и галилејске поглаваре. Када је ушла Иродијадина кћи и заиграла, то се веома свидело Ироду и његовим гостима.
»Затражи од мене што год зажелиш, и даћу ти«, рече цар девојци и закле јој се: »Даћу ти што год затражиш до половине мога царства.«
Она изађе и упита мајку: »Шта да затражим?«
А ова рече: »Главу Јована Крститеља.«
Девојка одмах пожури цару и затражи: »Хоћу да ми сместа на тањиру даш главу Јована Крститеља.«
Цар се ражалости, али због заклетве и због гостију не одби да јој испуни захтев, него одмах посла џелата с наредбом да донесе Јованову главу. Овај оде, одруби му главу у тамници и донесе је на тањиру, па је даде девојци, а она својој мајци.
Када су то чули Јованови ученици, дођоше и узеше његово тело, па га положише у гроб.
Апостоли се окупише око Исуса и известише га о свему што су учинили и о чему су учили народ.
»Идите на неко пусто место, сами, па се мало одморите«, рече им он, јер је толико људи долазило и одлазило да нису стизали ни да једу.
Тако они сами кренуше чамцем на једно пусто место. Али, многи их видеше како одлазе и препознаше их, па из свих градова пожурише пешице и стигоше пре њих.
Када је Исус изашао из чамца, угледа силан народ и сажали се на њих, јер су били као овце без пастира, па поче много чему да их учи.
Већ је било прилично касно, па ученици приђоше Исусу и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. Отпусти их. Нека иду у околне засеоке и села и купе себи нешто за јело.«
А Исус им рече: »Ви им дајте да једу.«
»Зар да идемо да купимо хлеба за двеста динара«, упиташе они, »па да им дамо да једу?«
»Колико хлебова имате?« упита их он. »Идите и погледајте.«
Када су сазнали, рекоше: »Пет, и две рибе.«
Он им тада нареди да сви, у скупинама, поседају по зеленој трави. И они поседаше у скупинама од по стотину и од по педесет.
Он узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове, па даде својим ученицима да ставе пред људе. Тако свима раздели и оне две рибе. И сви су јели и најели се. Преосталих комадића хлеба и рибе накупише дванаест пуних корпи. А јело је пет хиљада мушкараца.
Исус одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да пред њим крену на другу обалу, према Витсаиди, док он отпусти народ. А када их је отпустио, оде на гору да се помоли.
Када је пало вече, чамац је био насред мора, а Исус сам на копну. Он виде како се муче веслајући, јер су имали противан ветар, па око три сата ноћу дође до њих ходајући по мору и хтеде да их заобиђе. Када су га они угледали како хода по мору, помислише да је утвара, па почеше да вичу. Јер, сви су га видели и препали се.
Исус их одмах ослови и рече: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«
Онда уђе к њима у чамац и ветар утихну. А они се запањише, јер нису разумели оно са хлебовима, пошто им је срце било окорело.
Када су допловили до обале, стигоше у Генисарет и пристадоше. Чим су изашли из чамца, људи одмах препознаше Исуса, па се растрчаше по целом том крају и на простиркама почеше да доносе болесне онамо где су чули да је Исус. И куд год је ишао – у села, градове или засеоке – стављали су болесне на тргове и преклињали га да им допусти да дотакну бар скутове његовог огртача. И ко год их је дотакао, био је излечен.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
