Ко год те буде видео,
бежаће од тебе, говорећи:
‚Нинива је разваљена!
Ко ће да је ожали?‘
Где да ти нађем тешитеље?«
Зар си боља него Теба,
која лежи на Нилу, окружена водама?
Река јој је била одбрана и воде бедеми.
Куш и Египат били су јој бесконачна снага,
Пут и Либија њени помагачи.
Али и она је заробљена
и отишла је у изгнанство.
Децу су јој смрскавали по свим угловима улица,
за њене угледнике бацали коцку,
а све великаше везали ланцима.
И тебе ће обузети пијанство.
Крићеш се и тражити уточиште
пред непријатељем.
Све су ти тврђаве као стабла смокве
са првинама зрелих плодова:
протресу ли се,
смокве падају у уста онога који једе.
Погледај своју војску – све саме жене!
Капије твоје земље широм су отворене
твојим непријатељима:
огањ им је прогутао преворнице.
За опсаду захвати воде,
утврди бедеме.
Меси блато, гази иловачу,
тврду циглу направи.
Ту ће те огањ прогутати,
мач те посећи
и прождрети те као скакавци коњици.
Намножи се као скакавци коњици,
намножи се као скакавци чегрташи.
Намножила си своје трговце,
да их буде више од звезда на небу,
а они, као скакавци коњици, оголе земљу, па одлете.
Твојих стражара је као скакаваца чегрташа,
службеника као ројева скакаваца
који по хладном дану бораве на зидовима,
а чим сунце изађе, одлећу и не зна се где су.
Царе асирски, заспаше твоји пастири,
твоји племићи легоше на починак.
Народ ти се раштркао по горама,
а никога да их сабере.
Твојој рани нема лека,
твоја повреда је неисцељива.
Ко год чује ову вест о теби
запљескаће рукама.
Јер, ко није осетио твоју бескрајну окрутност?