Немија 6:1-9

Када су Санвалат, Товија, Гешем Арапин и остали наши непријатељи дознали да сам саградио зид и да у њему није остала ниједна пукотина – иако још нисам био поставио крила на капије – Санвалат и Гешем ми поручише: »Хајде да се састанемо у једном од села у долини Оно.« Али они су намеравали да ми учине зло, па им послах гласнике с овим одговором: »У великом сам послу и не могу да дођем доле. Зашто да се посао прекине кад га оставим и одем доле к вама?« Четири пута су ми слали исту поруку, а ја сам им сваки пут исто одговарао. Онда ми, пети пут, Санвалат посла свог помоћника са истом поруком и са незапечаћеним писмом у руци у ком је писало: »Шире се гласине међу народима – а и Гешем то каже – да се ти и Јудеји спремате на буну и да зато и градите зид. А по тим гласинама, ти треба да постанеш њихов цар и већ си поставио пророке да о теби објаве у Јерусалиму овај проглас: ‚Цар је у Јуди!‘ А те ће гласине стићи до цара, зато дођи да се посаветујемо.« Ја му послах овај одговор: »Ништа од тога што кажеш није се десило, него си ти све то смислио у својој глави.« Сви су они хтели да нас уплаше, мислећи: »Клонуће им руке од посла и неће га завршити.« Зато, Боже, оснажи моје руке.