4. Мојсијева 11
11
Народ тражи да једе меса
1Народ поче на ГОСПОДЊЕ уши да се жали због својих недаћа. Када их је ГОСПОД чуо, разгневи се. Огањ ГОСПОДЊИ плану међу њима и спали један крај табора. 2Народ завапи Мојсију, па се он помоли ГОСПОДУ, и огањ се угаси. 3То место прозваше Тавера#11,3 Тавера значи »горење«., јер је огањ ГОСПОДЊИ горео међу њима.
4Људи мешаног порекла који су били међу њима почеше да жуде за другом храном, па Израелци опет узеше да кукају, говорећи: »Е да нам је да једемо меса! 5Сећамо се рибе коју смо бесплатно јели у Египту, па краставаца, диња, празилука, црног и белог лука. 6А сад ископнесмо. Нигде ништа да се једе, само ова мана!«
7Мана је била као зрно коријандера и личила је на смолу. 8Народ је ишао унаоколо и скупљао је, па су је онда млели у ручном млину или је туцали у авану. Кували су је у лонцу или од ње месили лепиње. Укус јој је био сличан укусу нечег што је спремљено с маслиновим уљем. 9Када је ноћу на табор падала роса, падала је и мана.
Мојсије добија седамдесет помоћника
10Мојсије је слушао како људи из свих братстава кукају, свако на улазу у свој шатор. ГОСПОД се силно разгневи, и Мојсије се узруја.
11»Зашто си мене, свога слугу, ударио овим злом?« упита он ГОСПОДА. »Чиме сам те то наљутио да си на мене навалио терет свег овог народа? 12Зар сам ја зачео сав овај народ? Зар сам га ја родио, кад ми говориш да га носим на рукама, као што дадиља носи одојче, у земљу коју си уз заклетву обећао њиховим праоцима? 13Где да нађем меса за сав овај народ, који ми стално кука, говорећи: ‚Дај нам да једемо меса!‘ 14Не могу сâм да носим сав овај народ – тежак ми је. 15Ако ћеш овако са мном, боље ме одмах убиј. Ако сам нашао милост у твојим очима, дај да више не гледам своју пропаст.«
16ГОСПОД рече Мојсију: »Доведи ми седамдесет Израелаца за које знаш да су старешине народа и његови надгледници. Нека дођу до Шатора састанка, да с тобом стану тамо, 17а ја ћу сићи и тамо ћу разговарати с тобом. Узећу од Духа који је на теби и ставићу га на њих, па ће ти они помагати да носиш терет народа, да не мораш сам да га носиш. 18Кажи народу: ‚Освештајте се за сутра, када ћете јести меса. ГОСПОД вас је чуо када сте кукали: »Е да нам је да једемо меса! Било нам је боље у Египту!« Сада ће вам ГОСПОД дати меса и ви ћете га јести. 19И нећете га јести само један дан, или два дана, или пет дана, или десет дана, или двадесет дана, 20него цео месец, док вам не изађе на нос и не смучи вам се, јер сте одбацили ГОСПОДА, који је међу вама, и кукали пред њим, говорећи: »Зашто смо и одлазили из Египта?«‘«
21Мојсије рече: »Народа међу којим се налазим има шест стотина хиљада пешака, а ти кажеш: ‚Даћу им меса да једу месец дана!‘ 22Зар би им било довољно и да им се покоље сва ситна и крупна стока? Зар би им било довољно и да им се налови сва риба у мору?«
23»Зар је рука ГОСПОДЊА прекратка?« рече ГОСПОД Мојсију. »Сада ћеш видети да ли ће се моја реч обистинити или неће.«
24Тада Мојсије изађе и пренесе народу шта је ГОСПОД рекао. Онда окупи седамдесет од њихових старешина и размести их око Шатора, 25а ГОСПОД сиђе у облаку, па је с њим разговарао. Он узе од Духа који је био на Мојсију и стави га на седамдесет старешина. Када је Дух сишао на њих, они почеше да пророкују, али то после више нису чинили. 26А двојица од њих, Елдад и Медад, били су остали у табору. И они су били уписани међу старешине, али нису изашли до Шатора. Дух сиђе и на њих, па су пророковали у табору.
27Један младић дотрча и јави Мојсију: »Елдад и Медад пророкују у табору!«
28На то Исус Навин, који је од своје младости био Мојсијев помоћник, рече: »Мојсије, господару мој, спречи их!«
29Али Мојсије му одговори: »Зар си љубоморан ради мене? Камо среће да сви из ГОСПОДЊЕГ народа буду пророци, да ГОСПОД стави свога Духа на њих!«
30Потом се Мојсије и старешине Израела вратише у табор.
Препелице
31Од ГОСПОДА се подиже ветар и од мора потера препелице, па их пообара свуда око табора, око два лакта#11,31 два лакта 90 центиметара. изнад земље, а дан хода унаоколо. 32Целог тог дана и ноћи и целог наредног дана народ је излазио и скупљао препелице. И нико није скупио мање од десет хомера#11,32 десет хомера 2.200 литара.. Потом их разастреше свуда око табора. 33Али, док им је месо још било међу зубима, пре него што су га сажвакали, ГОСПОД се разгневи на народ и удари га страшном пошашћу. 34Стога је то место прозвано Киврот Хатаава#11,34 Киврот Хатаава значи »гробови велике жудње«., јер су тамо сахранили оне који су жудели за другом храном.
35Из Киврот-Хатааве народ оде у Хацерот, па су боравили тамо.
Trenutno izabrano:
4. Мојсијева 11: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International
4. Мојсијева 11
11
Народ тражи да једе меса
1Народ поче на ГОСПОДЊЕ уши да се жали због својих недаћа. Када их је ГОСПОД чуо, разгневи се. Огањ ГОСПОДЊИ плану међу њима и спали један крај табора. 2Народ завапи Мојсију, па се он помоли ГОСПОДУ, и огањ се угаси. 3То место прозваше Тавера#11,3 Тавера значи »горење«., јер је огањ ГОСПОДЊИ горео међу њима.
4Људи мешаног порекла који су били међу њима почеше да жуде за другом храном, па Израелци опет узеше да кукају, говорећи: »Е да нам је да једемо меса! 5Сећамо се рибе коју смо бесплатно јели у Египту, па краставаца, диња, празилука, црног и белог лука. 6А сад ископнесмо. Нигде ништа да се једе, само ова мана!«
7Мана је била као зрно коријандера и личила је на смолу. 8Народ је ишао унаоколо и скупљао је, па су је онда млели у ручном млину или је туцали у авану. Кували су је у лонцу или од ње месили лепиње. Укус јој је био сличан укусу нечег што је спремљено с маслиновим уљем. 9Када је ноћу на табор падала роса, падала је и мана.
Мојсије добија седамдесет помоћника
10Мојсије је слушао како људи из свих братстава кукају, свако на улазу у свој шатор. ГОСПОД се силно разгневи, и Мојсије се узруја.
11»Зашто си мене, свога слугу, ударио овим злом?« упита он ГОСПОДА. »Чиме сам те то наљутио да си на мене навалио терет свег овог народа? 12Зар сам ја зачео сав овај народ? Зар сам га ја родио, кад ми говориш да га носим на рукама, као што дадиља носи одојче, у земљу коју си уз заклетву обећао њиховим праоцима? 13Где да нађем меса за сав овај народ, који ми стално кука, говорећи: ‚Дај нам да једемо меса!‘ 14Не могу сâм да носим сав овај народ – тежак ми је. 15Ако ћеш овако са мном, боље ме одмах убиј. Ако сам нашао милост у твојим очима, дај да више не гледам своју пропаст.«
16ГОСПОД рече Мојсију: »Доведи ми седамдесет Израелаца за које знаш да су старешине народа и његови надгледници. Нека дођу до Шатора састанка, да с тобом стану тамо, 17а ја ћу сићи и тамо ћу разговарати с тобом. Узећу од Духа који је на теби и ставићу га на њих, па ће ти они помагати да носиш терет народа, да не мораш сам да га носиш. 18Кажи народу: ‚Освештајте се за сутра, када ћете јести меса. ГОСПОД вас је чуо када сте кукали: »Е да нам је да једемо меса! Било нам је боље у Египту!« Сада ће вам ГОСПОД дати меса и ви ћете га јести. 19И нећете га јести само један дан, или два дана, или пет дана, или десет дана, или двадесет дана, 20него цео месец, док вам не изађе на нос и не смучи вам се, јер сте одбацили ГОСПОДА, који је међу вама, и кукали пред њим, говорећи: »Зашто смо и одлазили из Египта?«‘«
21Мојсије рече: »Народа међу којим се налазим има шест стотина хиљада пешака, а ти кажеш: ‚Даћу им меса да једу месец дана!‘ 22Зар би им било довољно и да им се покоље сва ситна и крупна стока? Зар би им било довољно и да им се налови сва риба у мору?«
23»Зар је рука ГОСПОДЊА прекратка?« рече ГОСПОД Мојсију. »Сада ћеш видети да ли ће се моја реч обистинити или неће.«
24Тада Мојсије изађе и пренесе народу шта је ГОСПОД рекао. Онда окупи седамдесет од њихових старешина и размести их око Шатора, 25а ГОСПОД сиђе у облаку, па је с њим разговарао. Он узе од Духа који је био на Мојсију и стави га на седамдесет старешина. Када је Дух сишао на њих, они почеше да пророкују, али то после више нису чинили. 26А двојица од њих, Елдад и Медад, били су остали у табору. И они су били уписани међу старешине, али нису изашли до Шатора. Дух сиђе и на њих, па су пророковали у табору.
27Један младић дотрча и јави Мојсију: »Елдад и Медад пророкују у табору!«
28На то Исус Навин, који је од своје младости био Мојсијев помоћник, рече: »Мојсије, господару мој, спречи их!«
29Али Мојсије му одговори: »Зар си љубоморан ради мене? Камо среће да сви из ГОСПОДЊЕГ народа буду пророци, да ГОСПОД стави свога Духа на њих!«
30Потом се Мојсије и старешине Израела вратише у табор.
Препелице
31Од ГОСПОДА се подиже ветар и од мора потера препелице, па их пообара свуда око табора, око два лакта#11,31 два лакта 90 центиметара. изнад земље, а дан хода унаоколо. 32Целог тог дана и ноћи и целог наредног дана народ је излазио и скупљао препелице. И нико није скупио мање од десет хомера#11,32 десет хомера 2.200 литара.. Потом их разастреше свуда око табора. 33Али, док им је месо још било међу зубима, пре него што су га сажвакали, ГОСПОД се разгневи на народ и удари га страшном пошашћу. 34Стога је то место прозвано Киврот Хатаава#11,34 Киврот Хатаава значи »гробови велике жудње«., јер су тамо сахранили оне који су жудели за другом храном.
35Из Киврот-Хатааве народ оде у Хацерот, па су боравили тамо.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International