Псалми 78
78
Псалам
Маскил Асафов.
1Чуј моје учење, народе,
почуј речи мојих уста.
2Своја уста ћу отворити у причама,
објавити давне загонетке.
3Оно што смо чули и сазнали,
оно што су нам наши очеви испричали,
4нећемо крити од њихових унука.
Причаћемо следећем нараштају
о хвале достојним делима ГОСПОДЊИМ,
о његовој сили и чудима која учини.
5Он установи прописе у Јакову
и постави Закон у Израелу,
за које заповеди нашим праоцима
да их својој деци обзнане,
6да их сазна следећи нараштај,
деца која ће се тек родити,
која ће онда говорити својој деци
7да се уздају у Бога
и не забораве Божија дела,
него да чувају његове заповести,
8да не буду као њихови праоци –
нараштај бунтован и непокоран,
нараштај чије је срце непостојано
и који је духом неверан Богу.
9Ефремовци, иако наоружани луком,
на дан битке окренуше леђа.
10Нису се држали Божијег Савеза
и одбијали су да живе по његовом Закону.
11Заборавили су његова дела
и чуда која им је показао.
12Чудесна дела је учинио
наочиглед њиховим праоцима
у земљи египатској, у цоанском крају.
13Море је раздвојио и кроз њега их провео,
учинио да воде стоје као бедем.
14Дању их је водио облаком,
а сву ноћ светлошћу огња.
15У пустињи је расколио стене
и напојио их водом обилном као океан#78,15 обилном као океан Дословно: као велика дубина..
16Из хридине је извео потоке
и учинио да воде потеку као реке.
17А они су и даље грешили против њега,
бунећи се против Свевишњега у пустињи.
18Намерно су искушавали Бога
тражећи храну за којом су жудели.
19Против Бога су говорили, питајући:
»Може ли Бог да простре трпезу у пустињи?
20Ето, стену је ударио, да вода потече,
и набујали потоци теку.
А може ли дати и хлеба?
Може ли свом народу да набави меса?«
21Кад их је Бог чуо, разјари се.
Огањ плану против Јакова,
гнев се диже против Израела,
22јер нису веровали Богу
ни уздали се у његово спасење.
23Он заповеди облацима на небу
и отвори двери небеске,
24па просу ману као кишу, да народ једе;
даде им жита са неба.
25Човек је јео хлеб анђела.
Он им посла хране да једу досита.
26Он с небеса пусти источни ветар
и својом силом јужни ветар доведе,
27па као кишу просу на њих меса као прашине,
крилатих птица као морског песка.
28Он учини да им попадају сред табора,
свуд уоколо њихових шатора.
29И они су јели док се добро не наједоше,
јер им је дао оно за чим су жудели.
30А док их још није прошла жеља,
док им је храна још била у устима,
31Божији гнев се диже на њих.
Он поби најснажније међу њима
и покоси младиће Израелове.
32А они су ипак и даље грешили
и нису веровали упркос чудима.
33Зато им оконча дане у једном даху
и њихове године ужасом изненадним.
34Кад год би их Бог убијао, тражили би га
и опет му се свесрдно враћали –
35сетили би се да је Бог њихова Стена,
Бог Свевишњи њихов Откупитељ.
36А онда би га опет варали устима
и лагали га језиком.
37Нису му били одани срцем,
ни верни његовом Савезу.
38А он, самилостан, праштао би им грех
и не би их затро.
Много је пута суспрезао гнев
и није будио сву своју јарост.
39Јер, сетио би се да су само тело,
ветар који прође и више се не враћа.
40Колико су се само бунили против њега у пустињи
и жалостили га у пустолини!
41Стално су изнова искушавали Бога
и задавали бол Свецу Израеловом.
42Нису се сећали његове руке –
дана кад их је од њиховог душманина откупио,
43ни знамењâ која је учинио у Египту,
његових чуда у цоанском крају:
44Он им у крв претвори
реке и потоке, да не пију из њих.
45Ројеве мува посла међу њих, да их изједу,
и жабе, да их затру.
46Усеве им предаде штурку,
њихову муку скакавцу чегрташу.
47Лозу им затуче грȁдом,
њихове дивље смокве мразом.
48Говеда им предаде грȁду,
њихову стоку муњама.
49Посла на њих сву жестину свога гнева,
срџбу, бес и невољу.
Гласнике несреће одасла на њих.
50Стазу поравна за свој гнев.
Живот им не поштеде смрти,
него их предаде помору.
51Поби све прворођено у Египту,
првине мушкости у Хамовим шаторима.
52А свој народ изведе као овце
и кроз пустињу их поведе као стадо.
53Водио их је поуздано, па се нису плашили,
а море прекри њихове непријатеље.
54Доведе их у своју свету земљу,
на ову гору, коју својом десницом освоји.
55Пред њима истера народе;
ужетом измери и раздели
наследство племенима Израеловим
и даде им да се настане у својим шаторима.
56Али они су искушавали Бога Свевишњега
и бунили се против њега.
Нису се држали његових прописа,
57него се одметнуше као и њихови очеви
и изневерише га, непоуздани као лук искривљен.
58Гневили су га својим узвишицама
и чинили га љубоморним својим идолима.
59Када их је Бог чуо, разјари се
и сасвим одбаци Израел.
60Он напусти Боравиште у Шилу,
шатор у ком се настанио међу људима.
61Знак своје силе посла у сужањство
и знак свога сјаја у душманинове руке.
62Свој народ предаде мачу,
разјарен на свој посед.
63Огањ им прождре младиће
и њихове девојке не чуше песму свадбену.
64Свештеници им попадаше од мача –
не заплакаше њихове удовице.
65Тада се Господ прену као од сна,
као ратник који се трезни од вина.
66Своје душмане потисну,
вечној срамоти их предаде.
67Потом одбаци шатор Јосифов
и не изабра племе Ефремово,
68него изабра племе Јудино,
гору Сион, коју заволе.
69Своје светилиште сагради као висове,
као земљу, коју је утемељио довека.
70Изабра Давида, свога слугу,
и узе га од овчијих торова.
71Доведе га од оваца дојилица
да напаса Јакова, његов народ,
Израела, његов посед.
72И напасао их је срца честитог,
водио их вештим рукама.
Trenutno izabrano:
Псалми 78: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International
Псалми 78
78
Псалам
Маскил Асафов.
1Чуј моје учење, народе,
почуј речи мојих уста.
2Своја уста ћу отворити у причама,
објавити давне загонетке.
3Оно што смо чули и сазнали,
оно што су нам наши очеви испричали,
4нећемо крити од њихових унука.
Причаћемо следећем нараштају
о хвале достојним делима ГОСПОДЊИМ,
о његовој сили и чудима која учини.
5Он установи прописе у Јакову
и постави Закон у Израелу,
за које заповеди нашим праоцима
да их својој деци обзнане,
6да их сазна следећи нараштај,
деца која ће се тек родити,
која ће онда говорити својој деци
7да се уздају у Бога
и не забораве Божија дела,
него да чувају његове заповести,
8да не буду као њихови праоци –
нараштај бунтован и непокоран,
нараштај чије је срце непостојано
и који је духом неверан Богу.
9Ефремовци, иако наоружани луком,
на дан битке окренуше леђа.
10Нису се држали Божијег Савеза
и одбијали су да живе по његовом Закону.
11Заборавили су његова дела
и чуда која им је показао.
12Чудесна дела је учинио
наочиглед њиховим праоцима
у земљи египатској, у цоанском крају.
13Море је раздвојио и кроз њега их провео,
учинио да воде стоје као бедем.
14Дању их је водио облаком,
а сву ноћ светлошћу огња.
15У пустињи је расколио стене
и напојио их водом обилном као океан#78,15 обилном као океан Дословно: као велика дубина..
16Из хридине је извео потоке
и учинио да воде потеку као реке.
17А они су и даље грешили против њега,
бунећи се против Свевишњега у пустињи.
18Намерно су искушавали Бога
тражећи храну за којом су жудели.
19Против Бога су говорили, питајући:
»Може ли Бог да простре трпезу у пустињи?
20Ето, стену је ударио, да вода потече,
и набујали потоци теку.
А може ли дати и хлеба?
Може ли свом народу да набави меса?«
21Кад их је Бог чуо, разјари се.
Огањ плану против Јакова,
гнев се диже против Израела,
22јер нису веровали Богу
ни уздали се у његово спасење.
23Он заповеди облацима на небу
и отвори двери небеске,
24па просу ману као кишу, да народ једе;
даде им жита са неба.
25Човек је јео хлеб анђела.
Он им посла хране да једу досита.
26Он с небеса пусти источни ветар
и својом силом јужни ветар доведе,
27па као кишу просу на њих меса као прашине,
крилатих птица као морског песка.
28Он учини да им попадају сред табора,
свуд уоколо њихових шатора.
29И они су јели док се добро не наједоше,
јер им је дао оно за чим су жудели.
30А док их још није прошла жеља,
док им је храна још била у устима,
31Божији гнев се диже на њих.
Он поби најснажније међу њима
и покоси младиће Израелове.
32А они су ипак и даље грешили
и нису веровали упркос чудима.
33Зато им оконча дане у једном даху
и њихове године ужасом изненадним.
34Кад год би их Бог убијао, тражили би га
и опет му се свесрдно враћали –
35сетили би се да је Бог њихова Стена,
Бог Свевишњи њихов Откупитељ.
36А онда би га опет варали устима
и лагали га језиком.
37Нису му били одани срцем,
ни верни његовом Савезу.
38А он, самилостан, праштао би им грех
и не би их затро.
Много је пута суспрезао гнев
и није будио сву своју јарост.
39Јер, сетио би се да су само тело,
ветар који прође и више се не враћа.
40Колико су се само бунили против њега у пустињи
и жалостили га у пустолини!
41Стално су изнова искушавали Бога
и задавали бол Свецу Израеловом.
42Нису се сећали његове руке –
дана кад их је од њиховог душманина откупио,
43ни знамењâ која је учинио у Египту,
његових чуда у цоанском крају:
44Он им у крв претвори
реке и потоке, да не пију из њих.
45Ројеве мува посла међу њих, да их изједу,
и жабе, да их затру.
46Усеве им предаде штурку,
њихову муку скакавцу чегрташу.
47Лозу им затуче грȁдом,
њихове дивље смокве мразом.
48Говеда им предаде грȁду,
њихову стоку муњама.
49Посла на њих сву жестину свога гнева,
срџбу, бес и невољу.
Гласнике несреће одасла на њих.
50Стазу поравна за свој гнев.
Живот им не поштеде смрти,
него их предаде помору.
51Поби све прворођено у Египту,
првине мушкости у Хамовим шаторима.
52А свој народ изведе као овце
и кроз пустињу их поведе као стадо.
53Водио их је поуздано, па се нису плашили,
а море прекри њихове непријатеље.
54Доведе их у своју свету земљу,
на ову гору, коју својом десницом освоји.
55Пред њима истера народе;
ужетом измери и раздели
наследство племенима Израеловим
и даде им да се настане у својим шаторима.
56Али они су искушавали Бога Свевишњега
и бунили се против њега.
Нису се држали његових прописа,
57него се одметнуше као и њихови очеви
и изневерише га, непоуздани као лук искривљен.
58Гневили су га својим узвишицама
и чинили га љубоморним својим идолима.
59Када их је Бог чуо, разјари се
и сасвим одбаци Израел.
60Он напусти Боравиште у Шилу,
шатор у ком се настанио међу људима.
61Знак своје силе посла у сужањство
и знак свога сјаја у душманинове руке.
62Свој народ предаде мачу,
разјарен на свој посед.
63Огањ им прождре младиће
и њихове девојке не чуше песму свадбену.
64Свештеници им попадаше од мача –
не заплакаше њихове удовице.
65Тада се Господ прену као од сна,
као ратник који се трезни од вина.
66Своје душмане потисну,
вечној срамоти их предаде.
67Потом одбаци шатор Јосифов
и не изабра племе Ефремово,
68него изабра племе Јудино,
гору Сион, коју заволе.
69Своје светилиште сагради као висове,
као земљу, коју је утемељио довека.
70Изабра Давида, свога слугу,
и узе га од овчијих торова.
71Доведе га од оваца дојилица
да напаса Јакова, његов народ,
Израела, његов посед.
72И напасао их је срца честитог,
водио их вештим рукама.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International