Песма над песмама 5:1-5

Дођох у свој врт, сестро моја, невесто. Берем смирну своју и зачине своје, једем саће своје и мед свој, пијем вино своје и млеко своје. Једите, пријатељи, пијте и опијте се љубављу. Спавала сам, али срце ми будно. Одједном глас! Мој драги куца! »Отвори ми, сестро моја, драгано моја, голубице моја, савршена моја, јер глава ми је пуна росе, коса ноћне влаге.« Скинула сам одећу – зар да је опет облачим? Ноге сам опрала – зар да их опет прљам? Мој драги провуче руку кроз отвор, и сва ми утроба устрепта за њим. Устадох да отворим драгоме свом, а из руку ми прокапа смирна, течна смирна из прстију, на ручке преворнице.