2. Samuilova 22:1-51

I izgovori David Gospodu reči ove pesme, kad ga izbavi Gospod iz ruku svih neprijatelja njegovih i iz ruke Saulove; i reče: Gospod je moja Stena i Grad moj i Izbavitelj moj. Bog je Stena moja, u Njega ću se uzdati, Štit moj i Rog spasenja mog, Zaklon moj i Utočište moje, Spasitelj moj, koji me izbavlja od sile. Prizivam Gospoda, koga valja hvaliti, i opraštam se neprijatelja svojih. Jer obuzeše me smrtni bolovi, potoci nevaljalih ljudi uplašiše me. Bolovi grobni opkoliše me, stegoše me zamke smrtne. U teskobi svojoj prizvah Gospoda, i k Bogu svom povikah, On ču iz dvora svog glas moj, i vika moja dođe mu do ušiju. Zatrese se i pokoleba se zemlja, temelji nebesima zadrmaše se i pomeriše se, jer se On razgnevi. Podiže se dim iz nozdrva Njegovih i iz usta Njegovih oganj koji proždire, živo ugljevlje odskakaše od Njega. Savi nebesa i siđe; a mrak beše pod nogama Njegovim. I sede na heruvima i polete, i pokaza se na krilima vetrenim. Od mraka načini oko sebe šator, od mračnih voda, oblaka vazdušnih. Od sevanja pred Njim goraše živo ugljevlje. Zagrme s nebesa Gospod, i Višnji pusti glas svoj. Pusti strele svoje, i razmetnu ih; munje, i razasu ih. Pokazaše se dubine morske, i otkriše se temelji vasiljenoj od pretnje Gospodnje, od dihanja duha iz nozdrva Njegovih. Tada pruži s visine ruku i uhvati me, izvuče me iz vode velike. Izbavi me od neprijatelja mog silnog i od mojih nenavidnika, kad behu jači od mene. Ustadoše na me u dan nevolje moje, ali mi Gospod bi potpora. I izvede me na prostrano mesto, izbavi me, jer sam mu mio. Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po čistoti ruku mojih dariva me. Jer se držah puteva Gospodnjih, i ne odmetnuh se Boga svog. Nego su svi zakoni Njegovi preda mnom, i zapovesti Njegove ne uklanjam od sebe. I bih mu veran, i čuvah se od bezakonja svog. Dade mi Gospod po pravdi mojoj, po čistoti mojoj pred očima Njegovim. Sa svetima postupaš sveto, s čovekom vernim verno; S čistim čisto postupaš, a s nevaljalim nasuprot njemu. Jer pomažeš narodu nevoljnom, a na ponosite spuštaš oči svoje i ponižavaš ih. Ti si videlo moje, Gospode, i Gospod prosvetljuje tamu moju. S Tobom razbijam vojsku, s Bogom svojim skačem preko zida. Put je Božji veran, reč Gospodnja čista. On je štit svima koji se uzdaju u Nj. Jer ko je Bog osim Gospoda? I ko je stena osim Boga našeg? Bog je krepost moja i sila moja, i čini da mi je put bez mane. Daje mi noge kao u jelena, i na visine moje stavlja me. Uči ruke moje boju, te lome luk bronzani mišice moje. Ti mi daješ štit spasenja svog, i milost tvoja čini me velika. Širiš korake moje poda mnom, te se ne omiču gležnji moji. Teram neprijatelje svoje, i potirem ih, i ne vraćam se dokle ih ne istrebim. I istrebljujem ih, i obaram ih da ne mogu ustati, nego padaju pod noge moje. Jer me Ti opasuješ snagom za boj; koji ustanu na me, obaraš ih poda me. Neprijatelja mojih pleći Ti mi obraćaš, i potirem nenavidnike svoje. Obziru se, ali nema pomagača; viču ka Gospodu, ali ih ne sluša. Satirem ih kao prah zemaljski, kao blato po ulicama gazim ih i razmećem. Ti me izbavljaš od bune naroda mog, čuvaš me da sam glava narodima; narod kog ne poznavah služi mi. Tuđini laskaju mi, čujući pokoravaju mi se. Tuđini blede, drhću u gradovima svojim. Živ je Gospod, i da je blagoslovena Stena moja. Da se uzvisi Bog, Stena spasenja mog. Bog, koji mi daje osvetu, i pokorava mi narode, Koji me izvodi iz neprijatelja mojih, i podiže me nad one koji ustaju na me, i od čoveka žestokog izbavlja me. Toga radi hvalim Te, Gospode, po narodima, i pojem imenu tvom, Koji slavno izbavljaš cara svog, i činiš milost pomazaniku svom Davidu i semenu njegovom doveka.