Dela apostolska 16:28-40

A Pavle povika zdravo govoreći: Ne čini sebi zlo nikakvo, jer smo mi svi ovde. A on zaiskavši sveću ulete i drhćući pripade k Pavlu i Sili; i izvedavši ih napolje reče: Gospodo! Šta mi treba činiti da se spasem? A oni rekoše: Veruj Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se ti i sav dom tvoj. I kazaše mu reč Gospodnju, i svima koji su u domu njegovom. I uze ih u onaj sat noći i opra im rane; i krsti se on i svi njegovi odmah. I uvedavši ih u svoj dom postavi trpezu, i radovaše se sa svim domom svojim što verova Boga. A kad bi dan, poslaše vojvode pandure govoreći: Pustite ova dva čoveka. A tamničar kaza reči ove Pavlu: Poslaše vojvode da se pustite; sad dakle iziđite i idite s mirom. A Pavle reče njima: Izbivši nas pred narodom bez suda, ljude Rimljane, baciše u tamnicu: i sad hoće da nas puste? Nije tako, nego sami neka dođu i izvedu nas. A panduri kazaše vojvodama ove reči; i uplašiše se kad čuše da su Rimljani; i došavši umoliše ih, i izvedoše moleći da iziđu iz grada. A kad iziđoše iz tamnice, dođoše k Lidiji, i videvši braću utešiše ih, i otidoše.