Dela apostolska 5:1-19

A jedan čovek, po imenu Ananija, sa ženom svojom Sapfirom prodade njivu, i sakri od novaca sa znanjem i žene svoje, i donesavši jedan deo metnu apostolima pred noge. A Petar reče: Ananija! Zašto napuni sotona srce tvoje da slažeš Duhu Svetome i sakriješ od novaca što uze za njivu? Kad je bila u tebe ne beše li tvoja? I kad je prodade ne beše li u tvojoj vlasti? Zašto si dakle takvu stvar metnuo u srce svoje? Ljudima nisi slagao nego Bogu. A kad ču Ananija reči ove pade i izdahnu; i uđe veliki strah u sve koji slušahu ovo. A momci ušavši uzeše ga i iznesoše te zakopaše. A kad prođe oko tri sata, uđe i žena njegova ne znajući šta je bilo. A Petar joj odgovori: Kaži mi jeste li za toliko dali njivu? A ona reče: Da, za toliko. A Petar joj reče: Zašto se dogovoriste da iskušate Duha Gospodnjeg? Gle noge onih koji tvog muža zakopaše pred vratima su, i izneće te. I odmah padnu pred nogama njegovim i izdahnu. A momci ušavši nađoše je mrtvu i iznesoše je i zakopaše kod muža njena. I uđe veliki strah u svu crkvu i u sve koji čuše ovo. A rukama apostolskim učiniše se mnogi znaci i čudesa među ljudima; i behu svi jednodušno u tremu Solomunovom. A od ostalih niko ne smejaše pristupiti njima; nego ih hvaljaše narod. A sve više pristajahu oni koji verovahu Gospoda, mnoštvo ljudi i žena, tako da i po ulicama iznošahu bolesnike i metahu na posteljama i na nosilima, da bi kad prođe Petar barem senka njegova osenila koga od njih. A dolažahu mnogi i iz okolnih gradova u Jerusalim, i donošahu bolesnike i koje mučahu nečisti duhovi; i svi ozdravljahu. Ali ustade poglavar sveštenički i svi koji behu s njim, od jeresi sadukejske, i napuniše se zavisti, i digoše ruke svoje na apostole, i metnuše ih u opšti zatvor. A anđeo Gospodnji otvori noću vrata tamnička, i izvedavši ih reče: