Dela apostolska 8:1-16

Savle pak beše pristao na njegovu smrt. A u taj dan postade veliko gonjenje na crkvu jerusalimsku, i svi se rasejaše po krajevima judejskim i samarijskim osim apostola. A ljudi pobožni ukopaše Stefana i veliki plač učiniše nad njim. A Savle dosađivaše crkvi, jer iđaše po kućama, i vucijaše ljude i žene te predavaše u tamnicu. A oni što se behu rasejali prolažahu propovedajući reč. A Filip sišavši u grad samarijski propovedaše im Hrista. A narod pažaše jednodušno na ono što govoraše Filip, slušajući i gledajući znake koje činjaše: Jer duhovi nečisti s velikom vikom izlažahu iz mnogih u kojima behu, i mnogi uzeti i hromi ozdraviše. I bi velika radost u gradu onom. A beše jedan čovek, po imenu Simon, koji pre čaraše u gradu i dovođaše u čudo narod samarijski, govoreći da je on nešto veliko; na kog gledahu svi, i malo i veliko, govoreći: Ovo je velika sila Božja. A zato gledahu na njega što ih mnogo vremena činima udivljavaše. Kad pak verovaše Filipu koji propovedaše jevanđelje o carstvu Božjem, i o imenu Isusa Hrista, krštavahu se i ljudi i žene. Tada i Simon verova, i krstivši se osta kod Filipa; i videći dela i znake velike koji se činjahu divljaše se vrlo. A kad čuše apostoli koji behu u Jerusalimu da Samarija primi reč Božju, poslaše k njima Petra i Jovana. Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha Svetog; jer još ni na jednog ne beše došao, nego behu samo kršteni u ime Gospoda Isusa.