1. Mojsijeva 41:1-41

A posle dve godine dana usni Faraon, a on stoji na jednoj reci. I gle, iz reke izađe sedam krava lepih i debelih, i stadoše pasti po obali. I gle, iza njih izađe iz reke sedam drugih krava, ružnih i mršavih, i stadoše pored onih krava na obali. I ove krave ružne i mršave pojedoše onih sedam krava lepih i debelih. U tom se probudi Faraon. Pa opet zaspav usni drugom, a to sedam klasova izraste iz jednog stabla jedrih i lepih; a iza njih isklija sedam klasova malih i šturih; pa ovi klasovi mali pojedoše onih sedam velikih i jedrih. U tom se probudi Faraon i vide da je san. I kad bi ujutru, on se zabrinu u duhu, i poslavši sazva sve gatare misirske i sve mudrace, i pripovedi im šta je snio; ali niko ne može kazati Faraonu šta znači. Tada progovori starešina nad peharnicima Faraonu i reče: Danas se opomenuh greha svog. Kad se Faraon rasrdi na sluge svoje i baci u tamnicu u kući zapovednika stražarskog mene i starešinu nad hlebarima, usnismo jednu noć ja i on, svaki za sebe po značenju sna svog usnismo. A onde beše s nama momče Jevrejče, sluga zapovednika stražarskog, i mi mu pripovedismo sne, a on nam kaza šta čiji san znači. I zbi se kako nam kaza: mene povrati Faraon u službu, a onog obesi. Tada Faraon posla po Josifa, i brže ga izvedoše iz tamnice, a on se obrija i preobuče se, te izađe pred Faraona. A Faraon reče Josifu: Usnih san, pa mi niko ne ume da kaže šta znači; a za tebe čujem da umeš kazivati sne. A Josif odgovori Faraonu i reče: To nije u mojoj vlasti, Bog će javiti dobro Faraonu. I reče Faraon Josifu: Usnih, a ja stojim kraj reke na obali. I gle, iz reke izađe sedam krava debelih i lepih, te stadoše pasti po obali. I gle, iza njih izađe sedam drugih krava rđavih, i vrlo ružnih i mršavih, kakvih nisam video u celoj zemlji misirskoj. I ove krave mršave i ružne pojedoše onih sedam debelih, i kad im biše u trbuhu, ne poznavaše se da su im u trbuhu, nego opet behu onako ružne kao pre. U tom se probudih. Pa opet usnih, a to sedam klasova izraste iz jednog stabla jedrih i lepih; a iza njih isklija sedam malih, tankih i šturih. I ovi tanki klasovi proždreše onih sedam lepih. I ovo pripovedih gatarima, ali mi ni jedan ne zna kazati šta znači. A Josif reče Faraonu: Oba su sna Faraonova jednaka; Bog javlja Faraonu šta je naumio. Sedam lepih krava jesu sedam godina, i sedam lepih klasova jesu sedam godina; oba su sna jednaka. A sedam krava mršavih i ružnih, što izađoše iza onih, jesu sedam godina; i sedam klasova sitnih i šturih biće sedam godina gladnih. To je što rekoh Faraonu: Bog kaže Faraonu šta je naumio. Evo doći će sedam godina vrlo rodnih svoj zemlji misirskoj. A iza njih nastaće sedam gladnih godina, gde će se zaboraviti sve obilje u zemlji misirskoj, jer će glad satrti zemlju, te se neće znati to obilje u zemlji od gladi potonje, jer će biti vrlo velika. A što je dva puta uzastopce Faraon snio, to je zato što je zacelo Bog tako naumio, i na skoro će to učiniti Bog. Nego sada neka potraži Faraon čoveka mudrog i razumnog, pa neka ga postavi nad zemljom misirskom. I neka gleda Faraon da postavi starešine po zemlji, i pokupi petinu po zemlji misirskoj za sedam rodnih godina; neka skupljaju od svakog žita za rodnih godina koje idu, i neka snesu pod ruku Faraonovu svakog žita u sve gradove, i neka čuvaju, da se nađe hrane zemlji za sedam godina gladnih, kad nastanu, da ne propadne zemlja od gladi. I ovo se učini dobro Faraonu i svim slugama njegovim. I reče Faraon slugama svojim: Možemo li naći čoveka kakav je ovaj, u kome bi duh bio Božji? Pa reče Faraon Josifu: Kad je tebi javio Bog sve ovo, nema nikoga tako mudrog i razumnog kao što si ti. Ti ćeš biti nad domom mojim, i sav će ti narod moj usta ljubiti; samo ću ovim prestolom biti veći od tebe. I još reče Faraon Josifu: Evo, postavljam te nad svom zemljom misirskom.