Psalmi 109
109
1Bože, slavo moja, nemoj muèati, 2Jer se usta bezbožnièka i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivijem. 3Rijeèima zlobnijem sa svijeh strana gone me, i oružaju se na me ni za što. 4Za ljubav moju ustaju na mene, a ja se molim. 5Vraæaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju. 6Postavi nad njim starješinu bezbožnika, i protivnik neka mu stane s desne strane. 7Kad se stane suditi, neka izaðe kriv, i molitva njegova neka bude grijeh. 8Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi. 9Djeca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica. 10Djeca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hljeba izvan svojih pustolina. 11Neka mu uzme dužnik sve što ima, i neka razgrabe tuðini muku njegovu. 12Nek se ne naðe niko ko bi ga ljubio, ni ko bi se smilovao na sirote njegove. 13Natražje njegovo nek se zatre, u drugom koljenu neka pogine ime njihovo. 14Bezakonje starijeh njegovijeh nek se spomene u Gospoda, i grijeh matere njegove nek se ne izbriše. 15Neka budu svagda pred Gospodom, i on neka istrijebi spomen njihov na zemlji; 16Zato što se nije sjeæao èiniti milost, nego je gonio èovjeka ništega i ubogoga, i tužnome u srcu tražio smrt. 17Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega. 18Nek se obuèe u kletvu kao u haljinu, i ona nek uðe u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove. 19Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblaèi, i kao pojas, kojim se svagda paše. 20Taka plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju. 21A meni, Gospode, Gospode, uèini što prilièi imenu tvojemu. Ti si dobar, milošæu svojom izbavi me. 22Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni. 23Nestaje me kao sjena, kad se odmièe; tjeraju me kao skakavce. 24Koljena moja iznemogoše od posta, i tijelo moje omrša. 25Postadoh potsmijeh njima; videæi me mašu glavom svojom. 26Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj. 27Neka poznadu da je ovo tvoja ruka, i ti, Gospode, da si ovo uèinio. 28Oni kunu, a ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se tvoj obraduje. 29Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim. 30Hvaliæu Gospoda veoma ustima svojima, i usred mnogih slaviæu ga, 31Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onijeh koji osuðuju dušu njegovu.
Trenutno izabrano:
Psalmi 109: SRP1865
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN
Psalmi 109
109
1Bože, slavo moja, nemoj muèati, 2Jer se usta bezbožnièka i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivijem. 3Rijeèima zlobnijem sa svijeh strana gone me, i oružaju se na me ni za što. 4Za ljubav moju ustaju na mene, a ja se molim. 5Vraæaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju. 6Postavi nad njim starješinu bezbožnika, i protivnik neka mu stane s desne strane. 7Kad se stane suditi, neka izaðe kriv, i molitva njegova neka bude grijeh. 8Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi. 9Djeca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica. 10Djeca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hljeba izvan svojih pustolina. 11Neka mu uzme dužnik sve što ima, i neka razgrabe tuðini muku njegovu. 12Nek se ne naðe niko ko bi ga ljubio, ni ko bi se smilovao na sirote njegove. 13Natražje njegovo nek se zatre, u drugom koljenu neka pogine ime njihovo. 14Bezakonje starijeh njegovijeh nek se spomene u Gospoda, i grijeh matere njegove nek se ne izbriše. 15Neka budu svagda pred Gospodom, i on neka istrijebi spomen njihov na zemlji; 16Zato što se nije sjeæao èiniti milost, nego je gonio èovjeka ništega i ubogoga, i tužnome u srcu tražio smrt. 17Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega. 18Nek se obuèe u kletvu kao u haljinu, i ona nek uðe u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove. 19Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblaèi, i kao pojas, kojim se svagda paše. 20Taka plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju. 21A meni, Gospode, Gospode, uèini što prilièi imenu tvojemu. Ti si dobar, milošæu svojom izbavi me. 22Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni. 23Nestaje me kao sjena, kad se odmièe; tjeraju me kao skakavce. 24Koljena moja iznemogoše od posta, i tijelo moje omrša. 25Postadoh potsmijeh njima; videæi me mašu glavom svojom. 26Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj. 27Neka poznadu da je ovo tvoja ruka, i ti, Gospode, da si ovo uèinio. 28Oni kunu, a ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se tvoj obraduje. 29Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim. 30Hvaliæu Gospoda veoma ustima svojima, i usred mnogih slaviæu ga, 31Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onijeh koji osuðuju dušu njegovu.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN