Psalmi 22
22
1Bože, Bože moj! zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mojega, od rijeèi vike moje? 2Bože moj! vièem danju, a ti me ne slušaš, i noæu, ali nemam mira. 3Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim! 4U tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i ti si ih izbavljao. 5Tebe prizivaše, i spasavaše se; u tebe se uzdaše, i ne ostajaše u sramoti. 6A ja sam crv, a ne èovjek; potsmijeh ljudima i rug narodu. 7Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom, 8I govore: oslonio se na Gospoda, neka mu pomože, neka ga izbavi, ako ga miluje. 9Ta, ti si me izvadio iz utrobe; ti si me umirio na sisi matere moje. 10Za tobom pristajem od roðenja, od utrobe matere moje ti si Bog moj. 11Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nema pomoænika. 12Opteèe me mnoštvo telaca; jaki volovi Vasanski opkoliše me; 13Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan lova i rièe. 14Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni. 15Sasuši se kao crijep krjepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni meæeš me. 16Opkoliše me psi mnogi; èeta zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje. 17Mogao bih izbrojiti sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene naèiniše stvar za gledanje. 18Dijele haljine moje meðu sobom, i za dolamu moju bacaju ždrijeb. 19Ali ti, Gospode, ne udaljuj se. Silo moja, pohitaj mi u pomoæ. 20Izbavi od maèa dušu moju, od psa jedinicu moju. 21Saèuvaj me od usta lavovijeh, i od rogova bivolovih, èuvši, izbavi me. 22Kazujem ime tvoje braæi; usred skupštine hvaliæu te. 23Koji se bojite Gospoda, hvalite ga. Sve sjeme Jakovljevo! poštuj ga. Boj ga se, sve sjeme Izrailjevo! 24Jer se ne ogluši molitve ništega niti je odbi; ne odvrati od njega lica svojega, nego ga usliši kad ga zazva. 25Tebe æu hvaliti na skupštini velikoj; zavjete svoje svršiæu pred onima koji se njega boje. 26Neka jedu ubogi i nasite se, i neka hvale Gospoda koji ga traže; živo da bude srce vaše dovijeka. 27Opomenuæe se i obratiæe se ka Gospodu svi krajevi zemaljski, i pokloniæe se pred njim sva plemena neznabožaèka. 28Jer je Gospodnje carstvo; on vlada narodima. 29Ješæe i pokloniæe se svi pretili na zemlji; pred njim æe pasti svi koji slaze u prah, koji ne mogu saèuvati duše svoje u životu. 30Sjeme æe njihovo služiti njemu. Kazivaæe se za Gospoda rodu potonjemu. 31Doæi æe, i kazivaæe pravdu njegovu ljudima njegovijem, koji æe se roditi; jer je on uèinio ovo.
Trenutno izabrano:
Psalmi 22: SRP1865
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN
Psalmi 22
22
1Bože, Bože moj! zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mojega, od rijeèi vike moje? 2Bože moj! vièem danju, a ti me ne slušaš, i noæu, ali nemam mira. 3Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim! 4U tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i ti si ih izbavljao. 5Tebe prizivaše, i spasavaše se; u tebe se uzdaše, i ne ostajaše u sramoti. 6A ja sam crv, a ne èovjek; potsmijeh ljudima i rug narodu. 7Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom, 8I govore: oslonio se na Gospoda, neka mu pomože, neka ga izbavi, ako ga miluje. 9Ta, ti si me izvadio iz utrobe; ti si me umirio na sisi matere moje. 10Za tobom pristajem od roðenja, od utrobe matere moje ti si Bog moj. 11Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nema pomoænika. 12Opteèe me mnoštvo telaca; jaki volovi Vasanski opkoliše me; 13Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan lova i rièe. 14Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni. 15Sasuši se kao crijep krjepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni meæeš me. 16Opkoliše me psi mnogi; èeta zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje. 17Mogao bih izbrojiti sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene naèiniše stvar za gledanje. 18Dijele haljine moje meðu sobom, i za dolamu moju bacaju ždrijeb. 19Ali ti, Gospode, ne udaljuj se. Silo moja, pohitaj mi u pomoæ. 20Izbavi od maèa dušu moju, od psa jedinicu moju. 21Saèuvaj me od usta lavovijeh, i od rogova bivolovih, èuvši, izbavi me. 22Kazujem ime tvoje braæi; usred skupštine hvaliæu te. 23Koji se bojite Gospoda, hvalite ga. Sve sjeme Jakovljevo! poštuj ga. Boj ga se, sve sjeme Izrailjevo! 24Jer se ne ogluši molitve ništega niti je odbi; ne odvrati od njega lica svojega, nego ga usliši kad ga zazva. 25Tebe æu hvaliti na skupštini velikoj; zavjete svoje svršiæu pred onima koji se njega boje. 26Neka jedu ubogi i nasite se, i neka hvale Gospoda koji ga traže; živo da bude srce vaše dovijeka. 27Opomenuæe se i obratiæe se ka Gospodu svi krajevi zemaljski, i pokloniæe se pred njim sva plemena neznabožaèka. 28Jer je Gospodnje carstvo; on vlada narodima. 29Ješæe i pokloniæe se svi pretili na zemlji; pred njim æe pasti svi koji slaze u prah, koji ne mogu saèuvati duše svoje u životu. 30Sjeme æe njihovo služiti njemu. Kazivaæe se za Gospoda rodu potonjemu. 31Doæi æe, i kazivaæe pravdu njegovu ljudima njegovijem, koji æe se roditi; jer je on uèinio ovo.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN