Psalmi 69
69
1Pomozi mi, Bože, jer doðe voda do duše. 2Propadam u dubokom glibu, gdje nema dna; tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju. 3Iznemogoh vièuæi, promuèe mi grlo, pobijelješe mi oèi pogledajuæi Boga. 4Onijeh koji mrze na me ni za što ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoæe da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Što nijesam otimao, valja da vratim. 5Bože! ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nijesu sakrivene od tebe. 6Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže tebe, Bože Izrailjev! 7Jer tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje. 8Tuðin postadoh braæi svojoj, i neznan sinovima matere svoje. 9Jer revnost za kuæu tvoju jede me i ruženja onijeh koji tebe ruže padaju na me. 10Plaèem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo; 11Mjesto haljine oblaèim vreæu, i bivam im prièa. 12O meni se razgovaraju sjedeæi na vratima, pijuæi vino pjevaju me. 13A ja se molim tebi, Gospode; vrijeme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje tvoje. 14Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode; 15Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre puèina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrijela svojega. 16Usliši me, Gospode, jer je blagost tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me. 17Nemoj odvratiti lica svojega od sluge svojega; jer me je tuga; pohitaj, usliši me. 18Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me. 19Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred tobom su svi neprijatelji moji. 20Sramota satr srce moje, iznemogoh; èekam hoæe li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoæe li me ko potješiti, ali ne nalazim. 21Daju mi žuè da jedem, i u žeði mojoj poje me octom. 22Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata. 23Neka im potamne oèi njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda. 24Izlij na njih jarost svoju, i plamen gnjeva tvojega neka ih obuzme! 25Stan njihov neka opusti, i u njihovijem šatorima neka ne bude nikoga da živi. 26Jer koga si ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si ti ranio. 27Meæi na njih krivicu za krivicom, da ne doðu do pravde tvoje. 28Neka se izbrišu iz knjige živijeh, i s pravednicima nek ne budu zapisani. 29A ja sam ništ i bolan; pomoæ tvoja, Bože, nek me zakloni. 30Slaviæu ime Božije u pjesmi, velièaæu ga u hvali. 31To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima. 32Vidjeæe ništi i radovaæe se. Koji tražite Boga, oživjeæe srce vaše. 33Jer Bog èuje uboge, i sužanja svojih ne ogluša se. 34Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima mièe! 35Jer æe Bog spasti Sion, sazidaæe gradove Judine; i ljudi æe se ondje naseliti i naslijediæe ga. 36I natražje æe se sluga njegovijeh utvrditi u njemu, i koji ljube ime njegovo nastavaæe na njemu.
Trenutno izabrano:
Psalmi 69: SRP1865
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN
Psalmi 69
69
1Pomozi mi, Bože, jer doðe voda do duše. 2Propadam u dubokom glibu, gdje nema dna; tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju. 3Iznemogoh vièuæi, promuèe mi grlo, pobijelješe mi oèi pogledajuæi Boga. 4Onijeh koji mrze na me ni za što ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoæe da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Što nijesam otimao, valja da vratim. 5Bože! ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nijesu sakrivene od tebe. 6Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže tebe, Bože Izrailjev! 7Jer tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje. 8Tuðin postadoh braæi svojoj, i neznan sinovima matere svoje. 9Jer revnost za kuæu tvoju jede me i ruženja onijeh koji tebe ruže padaju na me. 10Plaèem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo; 11Mjesto haljine oblaèim vreæu, i bivam im prièa. 12O meni se razgovaraju sjedeæi na vratima, pijuæi vino pjevaju me. 13A ja se molim tebi, Gospode; vrijeme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje tvoje. 14Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode; 15Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre puèina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrijela svojega. 16Usliši me, Gospode, jer je blagost tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me. 17Nemoj odvratiti lica svojega od sluge svojega; jer me je tuga; pohitaj, usliši me. 18Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me. 19Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred tobom su svi neprijatelji moji. 20Sramota satr srce moje, iznemogoh; èekam hoæe li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoæe li me ko potješiti, ali ne nalazim. 21Daju mi žuè da jedem, i u žeði mojoj poje me octom. 22Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata. 23Neka im potamne oèi njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda. 24Izlij na njih jarost svoju, i plamen gnjeva tvojega neka ih obuzme! 25Stan njihov neka opusti, i u njihovijem šatorima neka ne bude nikoga da živi. 26Jer koga si ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si ti ranio. 27Meæi na njih krivicu za krivicom, da ne doðu do pravde tvoje. 28Neka se izbrišu iz knjige živijeh, i s pravednicima nek ne budu zapisani. 29A ja sam ništ i bolan; pomoæ tvoja, Bože, nek me zakloni. 30Slaviæu ime Božije u pjesmi, velièaæu ga u hvali. 31To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima. 32Vidjeæe ništi i radovaæe se. Koji tražite Boga, oživjeæe srce vaše. 33Jer Bog èuje uboge, i sužanja svojih ne ogluša se. 34Neka ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima mièe! 35Jer æe Bog spasti Sion, sazidaæe gradove Judine; i ljudi æe se ondje naseliti i naslijediæe ga. 36I natražje æe se sluga njegovijeh utvrditi u njemu, i koji ljube ime njegovo nastavaæe na njemu.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN