Прва Корићанима 7
7
О браку и девствености
1Што се тиче онога о чему сте ми писали, добро је за човека да се не дотиче жене; 2али због блуда сваки нека има своју жену, и свака жена свога мужа. 3Муж да чини своју дужност жени, а исто тако и жена мужу. 4Жена не располаже својим тело, него муж; исто тако и муж не располаже својим телом, него жена. 5Не ускраћујте се једно другом, сем по договору за извесно време, да се предате молитви, а затим да се опет састанете, да вас сатана не искуша због ваше неуздржљивости. 6Али ово говорим као допуштење, а не као заповест. 7Ја пак желим да сви људи буду као ја; али свако има свој благодатни дар од Бога, један овако, а други онако.
8А неожењенима и удовицама велим: добро им је ако остану као што сам и ја. 9Али ако не могу да се уздржавају, нека ступе у брак, јер је боље ступати у брак него распаљен патити. 10Брачним друговима пак не заповедам ја, него Господ, да се жена не раставља од мужа. 11А у случају да се растави, нека остане безбрачна, или да се помири са својим мужем. И муж да не отпушта своју жену.
12А осталима говорим ја, не Господ: ако неки брат има жену која не верује, и она пристаје да живи с њим, нека је не отпушта. 13И жена која има мужа који не верује, а он пристаје да живи с њом, нека не отпушта мужа. 14Муж који не верује, наиме, посвећен је верном женом, и жена која не верује посвећена је братом; ваша деца би иначе била нечиста, а сад су света. 15Ако ли се онај који не верује раздваја, нека се растави; брат или сестра у таквим случајевима нису везани као робови, јер нас је Бог позвао да живимо у миру. 16Шта знаш, најзад, жено, да ли ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, да ли ћеш спасти жену? 17Само свако нека живи онако како му је Господ доделио, како га је Бог позвао. И тако наређујем по свим црквама.
18Ако је ко позван као обрезан, нека се не гради необрезан; ако је ко позван у необрезању, нека се не обрезује. 19Обрезање је ништа, и необрезање је ништа, него – држање Божјих заповести. 20Свако нека остане онакав какав је позван. 21Јеси ли позван као роб? Не брини се, него, иако можеш да постанеш слободан, радије остани у чему си. 22Јер ко је као роб позван у Господу – слободњак је Господњи; тако је и позвани слободњак Христов роб. 23Скупо сте купљени; не будите робови људима! 24Свако, браћо, нека остане пред богом у оном у чему је позван.
25А за девојке немам заповести од Господа, него казујем своје мишљење као човек који је доживео благодат Господу – да би уживао поверење. 26Сматрам, дакле, да је ово добро због садашње невоље; да је добро човеку да тако буде. 27Јеси ли се привезао за жену? Не тражи развод. Јеси ли се развео од жене? Не тражи жене. 28Но ако и ступаш у брак, ниси погрешио, и девојка ако се уда – није погрешила; али ће такви имати телесну невољу, а ја вас штедим.
29Него ово вам, браћо, поручујем: време је кратко; убудуће и они који имају жене да буду као да их немају, 30и који плачу – као да не плачу, и који се радују – као да се не радују, и који купују – као да ништа немају, 31и који користе овај свет – као да га не искоришћавају; јер пролази обличје овога света. 32А ја хоћу да сте безбрижни. Безбрачни брине се за оно што је Господње, како ће угодити Господу, 33а ко је ступио у брак брине се за оно што је светско, како ће угодити жени, 34те је подељен. И неудата жена и девојка брине се за оно што је Господње, да буде света и телом и духом, а која је ступила у брак брине се за оно што је светско, како ће угодити мужу. 35Ово пак говорим на корист вас самих, не да вам ставим омчу, него да будете часни и да без сметње истрајно служите Господу. 36Мисли ли ко да неприлично поступа са својом девојком ако је она зашла у године, и тако мора да буде, нека чини шта хоће; не греши, нека ступају у брак. 37Ко, међутим, чврсто стоји у свом срцу и нема нужде, него влада својом сопственом вољом, па је ово одлучио у свом сопственом срцу, да сачува своју девојку, добро ће чинити. 38Тако добро чини ко удаје своју девојку, али боље ће чинити ко је не удаје.
39Жена је привезана док јој муж живи; а ако јој муж умре, слободна је да се уда за кога хоће, само у Господу. 40Али је, по мом мишљењу, блаженија ако тако остане. Мислим, уосталом, да и ја имам Духа Божјег.
Trenutno izabrano:
Прва Корићанима 7: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Прва Корићанима 7
7
О браку и девствености
1Што се тиче онога о чему сте ми писали, добро је за човека да се не дотиче жене; 2али због блуда сваки нека има своју жену, и свака жена свога мужа. 3Муж да чини своју дужност жени, а исто тако и жена мужу. 4Жена не располаже својим тело, него муж; исто тако и муж не располаже својим телом, него жена. 5Не ускраћујте се једно другом, сем по договору за извесно време, да се предате молитви, а затим да се опет састанете, да вас сатана не искуша због ваше неуздржљивости. 6Али ово говорим као допуштење, а не као заповест. 7Ја пак желим да сви људи буду као ја; али свако има свој благодатни дар од Бога, један овако, а други онако.
8А неожењенима и удовицама велим: добро им је ако остану као што сам и ја. 9Али ако не могу да се уздржавају, нека ступе у брак, јер је боље ступати у брак него распаљен патити. 10Брачним друговима пак не заповедам ја, него Господ, да се жена не раставља од мужа. 11А у случају да се растави, нека остане безбрачна, или да се помири са својим мужем. И муж да не отпушта своју жену.
12А осталима говорим ја, не Господ: ако неки брат има жену која не верује, и она пристаје да живи с њим, нека је не отпушта. 13И жена која има мужа који не верује, а он пристаје да живи с њом, нека не отпушта мужа. 14Муж који не верује, наиме, посвећен је верном женом, и жена која не верује посвећена је братом; ваша деца би иначе била нечиста, а сад су света. 15Ако ли се онај који не верује раздваја, нека се растави; брат или сестра у таквим случајевима нису везани као робови, јер нас је Бог позвао да живимо у миру. 16Шта знаш, најзад, жено, да ли ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, да ли ћеш спасти жену? 17Само свако нека живи онако како му је Господ доделио, како га је Бог позвао. И тако наређујем по свим црквама.
18Ако је ко позван као обрезан, нека се не гради необрезан; ако је ко позван у необрезању, нека се не обрезује. 19Обрезање је ништа, и необрезање је ништа, него – држање Божјих заповести. 20Свако нека остане онакав какав је позван. 21Јеси ли позван као роб? Не брини се, него, иако можеш да постанеш слободан, радије остани у чему си. 22Јер ко је као роб позван у Господу – слободњак је Господњи; тако је и позвани слободњак Христов роб. 23Скупо сте купљени; не будите робови људима! 24Свако, браћо, нека остане пред богом у оном у чему је позван.
25А за девојке немам заповести од Господа, него казујем своје мишљење као човек који је доживео благодат Господу – да би уживао поверење. 26Сматрам, дакле, да је ово добро због садашње невоље; да је добро човеку да тако буде. 27Јеси ли се привезао за жену? Не тражи развод. Јеси ли се развео од жене? Не тражи жене. 28Но ако и ступаш у брак, ниси погрешио, и девојка ако се уда – није погрешила; али ће такви имати телесну невољу, а ја вас штедим.
29Него ово вам, браћо, поручујем: време је кратко; убудуће и они који имају жене да буду као да их немају, 30и који плачу – као да не плачу, и који се радују – као да се не радују, и који купују – као да ништа немају, 31и који користе овај свет – као да га не искоришћавају; јер пролази обличје овога света. 32А ја хоћу да сте безбрижни. Безбрачни брине се за оно што је Господње, како ће угодити Господу, 33а ко је ступио у брак брине се за оно што је светско, како ће угодити жени, 34те је подељен. И неудата жена и девојка брине се за оно што је Господње, да буде света и телом и духом, а која је ступила у брак брине се за оно што је светско, како ће угодити мужу. 35Ово пак говорим на корист вас самих, не да вам ставим омчу, него да будете часни и да без сметње истрајно служите Господу. 36Мисли ли ко да неприлично поступа са својом девојком ако је она зашла у године, и тако мора да буде, нека чини шта хоће; не греши, нека ступају у брак. 37Ко, међутим, чврсто стоји у свом срцу и нема нужде, него влада својом сопственом вољом, па је ово одлучио у свом сопственом срцу, да сачува своју девојку, добро ће чинити. 38Тако добро чини ко удаје своју девојку, али боље ће чинити ко је не удаје.
39Жена је привезана док јој муж живи; а ако јој муж умре, слободна је да се уда за кога хоће, само у Господу. 40Али је, по мом мишљењу, блаженија ако тако остане. Мислим, уосталом, да и ја имам Духа Божјег.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije