који нас теши у свакој нашој невољи да бисмо ми могли да тешимо оне који су у свакој невољи – утехом којом нас саме Бог теши. Јер, као што нас Христова страдања обилно сналазе, тако је – захваљујући Христу – обилна и наша утеха. Ако смо у невољи – за вашу утеху и спасење, ако се тешимо – то је за вашу утеху, која се показује у стрпљивом подношењу истих страдања која и ми подносимо. И ми се чврсто надамо за вас знајући да ви учествујете како у страдањима, тако и у утехи. Хоћемо, наиме, да знате, браћо, каква нас је невоља снашла у Азији, да смо били преко сваке мере и преко наше снаге оптерећени, тако да нисмо више били сигурни ни за свој живот. Чак смо и сами у себи дошли до закључка да морамо умрети да се не бисмо уздали у саме себе, него у Бога који васкрсава мртве; он нас је избавио од толике смрти – и избављаће нас, у њега смо се уздали да ће нас и даље избављати помоћу ваше молитве за нас, да би многи људи за благодатни дар, који смо добили, захвалили Богу за нас.
Јер ово је наша слава: сведочанство наше савести да смо у Божјој светости и искрености, не по људској мудрости, него по Божјој благодати живели у свету, а нарочито међу вама. Јер вам не пишемо ништа друго него што читате и разумете, а надам се да ћете и до краја разумети, као што сте нас донекле и разумели, да смо ми ваша слава као што сте и ви наша на дан Господа нашега Исуса.
И у овом поуздању хтео сам да вам најпре дођем, да вам се укаже друга благодат, па да преко вас одем у Македонију, и опет из Македоније да вам дођем и ви ме отпратите у Јудеју. Да нисам можда лакомислено поступао кад сам то желео? Или чисто људски намеравам што намеравам, тако да је код мене истовремено да – да и не – не? Али Бог је веран сведок да наша реч упућена вама није истовремено и да и не. Јер Син Божји Исус Христос, кога смо вам ми објавили, ја и Силван и Тимотеј, није био да и не, него је у њему било – да. Јер колико год има Божјих обећања, у њему су – да. Зато и говоримо амин преко њега, Богу на славу – преко нас. А Бог нас с вама учвршћује у Христу, он нас је помазао и запечатио нас, и дао Духа у наша срца – као капару.
А ја позивам Бога за сведока – на своју душу, да штедећи вас нисам више дошао у Коринт. Не као да ми господаримо вашом вером, него сарађујемо у вашој радости; а ви у вери чврсто стојите.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
