Друга о царевима 5:1-10

Неман, војвода сирсјког цара, био је угледан човек. Његов господар га је поштовао јер је преко њега Господ дао победу Сиријцима. Међутим, тај велики јунак био је губав. Једном су Сиријци пошли у поход и заробише у земљи израиљској младу девојку, која је служила код жене Неманове. Она рече својој господарици: „Кад би господар мој отишао пророку у Самарију, он би га излечио од губе његове.” Тада оде Неман господару своме и рече му говорећи: „Тако и тако је рекла девојка која је дошла из земље израиљске.” Сиријски цар му одговори: „Иди, пођи. Написаћу писмо цару израиљском.” Он пође и понесе са собом десет таланата сребра, шест хиљада сикала злата и десет свечаних одежди. Он однесе цару израиљском писмо у ком је писало: „Ево, кад ти стигне ово писмо, шаљем ти и слугу свога Немана да га излечиш од губе његове.” Кад је цар израиљски прочитао писмо, раздера одећу своју и рече: „Зар сам ја Бог да могу да убијам и оживљујем па га овај шаље мени да га излечим од губе? Пазите и гледајте како тражи кавгу са мном!” Кад је Јелисије, човек Божји, сазнао да је цар Израиљев раздерао одећу своју, поручи цару: „Зашто си раздерао одећу своју? Нека тај дође к мени да схвати да постоји пророк у Израиљу.” Тако дође Неман с коњима и колима својим и стаде пред врата Јелисијеве куће. Јелисије му преко гласника поручи: „Иди и окупај се седам пута у Јордану и оздравиће твоје тело и очистиће се.”