Дела апостолска 1:4-20

И док је још био с њима, заповеди им да се не удаљавају из Јерусалима, него да чекају Очево обећање, које сте, рече, „чули од мене”. „Јован је крстио водом, а ви ћете за који дан бити крштени Духом Светим.” А окупљени питаху га овим речима: „Господе, хоћеш ли у ово време поново успоставити царство Израиљево?” Он им рече: „Није ваше да знате времена или рокове које је Отац одредио својом влашћу, него ћете примити силу – кад Дух Свети сиђе на вас, и бићете моји сведоци како у Јерусалиму, тако и по свој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.” И кад то рече, би вазнет пред њиховим очима, и један облак га узе од њиховог погледа. Кад су пак гледали на небо – док је он одлазио – гле, два човека у белим хаљинама већ су стајала поред њих. Они рекоше: „Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус, који је од вас вазнет на небо, доћи ће на исти начин како сте га видели да одлази на небо.” Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, удаљене од Јерусалима један суботњи дан хода. И кад су ушли у кућу, попеше се у горњу собу, где су обично боравили Петар и Јован, Јаков и Андреј, Филип и Тома, Вартоломеј и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот и Јуда Јаковљев. Сви ови истрајно и једнодушно су се молили Богу заједно са женама и Маријом, Исусовом мајком, и његовом браћом. Тих дана уста Петар међу браћом, а народа је на окупу било око сто двадесет душа, и рече: „Браћо, требало је да се испуни Писмо, што је Дух Свети Давидовим устима прорекао за Јуду, који је предводио оне што ухватише Исуса; био је у нашем броју и добио је део ове службе. Он је, међутим, злочиначком платом стекао њиву, те паде стрмоглавце, распуче се по средини и просу се сва његова утроба. То су дознали сви Јерусалимци, тако да је она њива прозвана на њиховом језику Акелдамах, то јест Крвна њива. Наиме, у Књизи псалама је написано: ‘Дом његов нека буде пуст и не било никога ко би становао у њему’, а ‘његову службу нека прими други’.