Дела апостолска 20
20
У Македонији и Грчкој
1А кад се буна утишала, Павле дозва ученике, посаветова их, опрости се од њих и крену на пут у Македонију. 2Пошто је прошао оне крајеве и ободрио их многим речима, дође у Грчку. 3Овде је остао три месеца. Кад је намеравао да отплови у Сирију, Јудејци сковаше заверу против њега, те одлучи да се врати преко Македоније. 4Пратили су га: Пиров син Сопатер из Верије, Солуњани Аристарх и Секунд, Гај из Дерве и Тимотеј, Тихик и Трофим из Азије. 5Ови одоше напред и чекаху нас у Троади. 6А ми после дана бесквасних хлебова отпловисмо из Филипа и за пет дана дођосмо к њима у Троаду, где проведосмо седам дана.
7А кад смо се у први дан недеље састали да преломимо хлеб, Павле им је проповедао; како је намеравао сутрадан да отпутује, продужи говор до поноћи. 8У горњој соби, где смо били окупљени, биле су пак многе светиљке. 9Како је Павле подуже говорио, један младић по имену Евтих, седећи на прозору, обузет дубоким сном и савладан од сна, паде с трећег спрата и дигоше га мртва. 10Тада Павле сиђе, баци му се у загрљај и рече: „Не узнемиравајте се, јер је његова душа у њему.” 11Затим оде горе, преломи хлеб и једе, и пошто им је још много говорио до зоре, отпутова. 12А младића доведоше живог и утешише се врло.
13Пошто смо се раније укрцали у лађу, одвезосмо се у Асос с намером да оданде Павла узмемо на лађу; тако је, наиме, он наредио, желећи да сам иде пешице. 14А кад се састао с нама у Асосу, узесмо га у лађу и пођосмо у Митилину. 15Отпловисмо и оданде, па сутрадан дођосмо према Хиосу; други дан пристасмо на Самос, те следећег дана дођосмо у Милит. 16Павле је, наиме, био одлучан да се прође мимо Ефеса да се не би задржао дуже време у Азији; јер се журио, ако би му било могућно, да на дан Педесетнице буде у Јеруслиму.
Опроштај од ефеских старешина у Милиту
17Из Милита посла у Ефес и дозва црквене старешине. 18А кад дођоше к њему, рече им: „Ви знате како сам с вама провео све време – од првог дана откако сам дошао у Азију, 19служећи Господу са сваком понизношћу, са сузама и искушењима која су ме снашла од јудејских сплетки, 20како ништа корисно нисам пропустио да вам кажем и да вас поучим јавно и идући од куће до куће, 21преклињући Јудејце и Грке да се обрате Богу и да верују у Господа нашега Исуса.
22А сад, ето, дух ми је везан и идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити, 23осим што ми Дух Свети од града до града сведочи и говори да ме чекају окови и невоље. 24Али мени није нимало стало до мога живота, само да завршим свој пут и службу коју сам примио од Господа Исуса – да посведочим јеванђеље о благодати Божјој.
25И ето, сад знам да сви ви, међу којима сам прошао проповедајући царство, нећете више видети мога лица. 26Зато вам сведочим на данашњи дан да сам чист од крви свију 27јер се нисам устручавао да вам објавим сву одлуку Божју. 28Пазите на себе и на све стадо у ком вас је Дух Свети поставио за епископе, да напасате Цркву Божју, коју је стекао својом крвљу. 29Ја знам да ће после мога одласка међу вас ући грабљиви вуци, који неће штедети стада. 30Па и од вас самих устаће људи који ће говорити наопаке ствари да повуку за собом ученике. 31Стога, будно пазите и сећајте се да три године, ноћ и дан, нисам посустао саветујући са сузама сваког од вас.
32И сад вас предајем Богу и његовој благодатној речи, која може да назида и омогући наследство међу свима освећенима. 33Сребра или злата или одела нисам зажелео ни од кога. 34Сами знате да су ове моје руке послужиле мојим потребама и потребама мојих сарадника. 35Све сам вам показао да се тако ваља трудити и немоћне прихватати, и сећати се речи Господа Исуса, коју је рекао: ‘Блаженије је давати неголи примати.’” 36Рекавши ово, клекну и помоли се Богу са свима њима. 37На то сви гласно заплакаше, падоше у загрљај Павлу и љубљаху га. 38Највише бола нанела им је реч коју је рекао да они неће више видети његовог лица. Затим га отпратише на лађу.
Trenutno izabrano:
Дела апостолска 20: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Дела апостолска 20
20
У Македонији и Грчкој
1А кад се буна утишала, Павле дозва ученике, посаветова их, опрости се од њих и крену на пут у Македонију. 2Пошто је прошао оне крајеве и ободрио их многим речима, дође у Грчку. 3Овде је остао три месеца. Кад је намеравао да отплови у Сирију, Јудејци сковаше заверу против њега, те одлучи да се врати преко Македоније. 4Пратили су га: Пиров син Сопатер из Верије, Солуњани Аристарх и Секунд, Гај из Дерве и Тимотеј, Тихик и Трофим из Азије. 5Ови одоше напред и чекаху нас у Троади. 6А ми после дана бесквасних хлебова отпловисмо из Филипа и за пет дана дођосмо к њима у Троаду, где проведосмо седам дана.
7А кад смо се у први дан недеље састали да преломимо хлеб, Павле им је проповедао; како је намеравао сутрадан да отпутује, продужи говор до поноћи. 8У горњој соби, где смо били окупљени, биле су пак многе светиљке. 9Како је Павле подуже говорио, један младић по имену Евтих, седећи на прозору, обузет дубоким сном и савладан од сна, паде с трећег спрата и дигоше га мртва. 10Тада Павле сиђе, баци му се у загрљај и рече: „Не узнемиравајте се, јер је његова душа у њему.” 11Затим оде горе, преломи хлеб и једе, и пошто им је још много говорио до зоре, отпутова. 12А младића доведоше живог и утешише се врло.
13Пошто смо се раније укрцали у лађу, одвезосмо се у Асос с намером да оданде Павла узмемо на лађу; тако је, наиме, он наредио, желећи да сам иде пешице. 14А кад се састао с нама у Асосу, узесмо га у лађу и пођосмо у Митилину. 15Отпловисмо и оданде, па сутрадан дођосмо према Хиосу; други дан пристасмо на Самос, те следећег дана дођосмо у Милит. 16Павле је, наиме, био одлучан да се прође мимо Ефеса да се не би задржао дуже време у Азији; јер се журио, ако би му било могућно, да на дан Педесетнице буде у Јеруслиму.
Опроштај од ефеских старешина у Милиту
17Из Милита посла у Ефес и дозва црквене старешине. 18А кад дођоше к њему, рече им: „Ви знате како сам с вама провео све време – од првог дана откако сам дошао у Азију, 19служећи Господу са сваком понизношћу, са сузама и искушењима која су ме снашла од јудејских сплетки, 20како ништа корисно нисам пропустио да вам кажем и да вас поучим јавно и идући од куће до куће, 21преклињући Јудејце и Грке да се обрате Богу и да верују у Господа нашега Исуса.
22А сад, ето, дух ми је везан и идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити, 23осим што ми Дух Свети од града до града сведочи и говори да ме чекају окови и невоље. 24Али мени није нимало стало до мога живота, само да завршим свој пут и службу коју сам примио од Господа Исуса – да посведочим јеванђеље о благодати Божјој.
25И ето, сад знам да сви ви, међу којима сам прошао проповедајући царство, нећете више видети мога лица. 26Зато вам сведочим на данашњи дан да сам чист од крви свију 27јер се нисам устручавао да вам објавим сву одлуку Божју. 28Пазите на себе и на све стадо у ком вас је Дух Свети поставио за епископе, да напасате Цркву Божју, коју је стекао својом крвљу. 29Ја знам да ће после мога одласка међу вас ући грабљиви вуци, који неће штедети стада. 30Па и од вас самих устаће људи који ће говорити наопаке ствари да повуку за собом ученике. 31Стога, будно пазите и сећајте се да три године, ноћ и дан, нисам посустао саветујући са сузама сваког од вас.
32И сад вас предајем Богу и његовој благодатној речи, која може да назида и омогући наследство међу свима освећенима. 33Сребра или злата или одела нисам зажелео ни од кога. 34Сами знате да су ове моје руке послужиле мојим потребама и потребама мојих сарадника. 35Све сам вам показао да се тако ваља трудити и немоћне прихватати, и сећати се речи Господа Исуса, коју је рекао: ‘Блаженије је давати неголи примати.’” 36Рекавши ово, клекну и помоли се Богу са свима њима. 37На то сви гласно заплакаше, падоше у загрљај Павлу и љубљаху га. 38Највише бола нанела им је реч коју је рекао да они неће више видети његовог лица. Затим га отпратише на лађу.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije