Дела апостолска 8:1-16

А Савле је одобравао његово убиство. Онога дана наста и велико гоњење цркве у Јерусалиму; сем апостола, сви су били расејани по крајевима Јудеје и Самарије. А побожни људи сахранише Стефана и учинише велики плач над њим. Савле је пак пустошио цркву, улазећи у куће одвлачио је људе и жене и предавао их у тамницу. Расејани, међутим, пролажаху свуда и проповедаху реч Божју. Тако Филип дође у главни град Самарије и проповедаше им Христа. И народ је једнодушно пазио на Филипове речи, слушајући и гледајући чудне знаке које је чинио. Јер из многих који су имали нечисте духове ови излажаху с великом виком; чак многи узети и хроми беху исцељени. И наста велика радост у оном граду. У том граду се одраније налазио један човек по имену Симон, који је врачао и доводио у чудо самарићански народ, говорећи за себе да је он нешто велико. Овога слушаху сви, од малог до великог, говорећи: „Овај човек је сила Божја, за коју се каже да је велика.” А слушали су га зато што их је дуже време задивљавао врачањем. Кад пак повероваше Филипу, који је проповедао јеванђеље о царству Божјем и о имену Исуса Христа, крштаваху се људи и жене. Чак и сам Симон поверова и би крштен, па оста уз Филипа; гледајући чудне знаке и велика чуда која су се догађала, беше ван себе. Апостоли који су били у Јерусалиму, чувши да је Самарија примила реч Божју, послаше им Петра и Јована, који сиђоше и помолише се Богу за њих да приме Духа Светога. Наиме, још ни на једног од њих не беше сишао, него су били само крштени у име Господа Исуса.