Господ, Господ Саваот
кад земљу додирне, она се распада,
тугују сви становници њени.
Као Нил се разлива
и потапа као река египатска.
Он је на небу саздао одаје своје
и на земљи свод утврдио.
Он позва воде морске
и по земљи их излива.
Господ је име његово.
„Зар ми нисте ви као Етиопљани,
синови Израиљеви?”, говори Господ.
„Зар нисам извео Израиљ
из земље египатске,
као Филистејце из Кафтора
и Сирце из Кира?
Гле, управљене су очи Господње
на грешно царство,
и збрисаћу га с лица земље.
Ипак, нећу сасвим затрти
дом Јаковљев”, говори Господ.
„Ево, заповедићу и разбацаћу
дом Израиљев међу све народе,
као што се жито у решету размеће,
да ни зрно на земљу не падне.
Од мача ће погинути
сви грешници народа мога
који говоре: ‘Није несрећа близу,
неће нас погодити.’
У тај ћу дан подићи
распалу колибу Давидову.
Затворићу јој пукотине,
и опет ћу је саградити
као што је некад била.
Нека освоји остатак Едома
и све варваре
међу којима је призвано име моје”,
говори Господ, који је све то створио.
„Ево, долазе дани”,
говори Господ,
„када ће орач жетеоца стизати
и муљач грожђа виноградара.
Из брда ће потећи вино младо
и брегове ће растопити.
Преокренућу судбину
народа свога, Израиља.
Обновићу пусте градове
и боравиће у њима.
Засадиће винограде и пиће вино,
засадиће вртове и јешће род њихов.
Населићу их у земљу њихову
и неће се више избацити из земље своје,
коју им дадох”,
говори Господ, Бог твој.