Данило 10
10
Чудесно јављање Данилу
1Треће године Кира, цара персијског, објави се реч Данилу, којег су прозвали Валтасар. Реч је била истинита и тицала се важних ствари. Он је обратио пажњу на реч и разумео је виђење.
2У те дане ја, Данило, био сам у жалости три недеље дана. 3Нисам јео течна јела, месо ни вино не уђоше у моја уста и нисам се мазао уљем док не прођоше три недеље дана. 4Двадесет четвртог дана првог месеца био сам на обали велике реке Тигра. 5Подигао сам очи своје и, гле, видех човека одевеног у платно. Око паса му је био појас од злата из Уфаза. 6Тело му је било као хрисолит, лице као муња, очи као бакље пламене, руке и ноге као обрађена бронза, а звук речи његових био је као глас мноштва. 7Једини ја, Данило, гледах виђење, а људи који су били са мном нису га видели, али их обузе велики страх и побегоше да се сакрију. 8Остадох сам и гледао сам то велико виђење. Ја изнемогох, лице ми пребледе и снага ме напусти. 9Зачух глас речи његових и, кад чух глас речи његових, изгубих свест и падох лицем ничице на земљу. 10И, гле, рука ме дотаче и подиже ме на колена моја и на шаке моје. 11Потом ми рече: „Данило, драги човече! Слушај речи које ћу ти казати. Усправи се, јер сам сада теби послан.” Кад то рече, ја устадох дршћући. 12Тада ми рече: „Не бој се, Данило! Већ првог дана кад си усмерио срце своје разумевању и кад си се понизио пред Богом својим, услишене су речи твоје, и ја дођох због речи твојих. 13Поглавар царства персијског противио ми се двадесет један дан, али, гле, Михаило, један од првих поглавара, дође ми у помоћ. Ја га оставих тамо, насупрот царева персијских. 14Дођох да ти кажем шта чека народ твој касније. Још ће виђења бити у то време.”
15Док ми је то говорио, ја сам оборио ка земљи очи своје, ћутећи. 16И, гле, онај сличан сину човечјем дотаче се усана мојих. Тада проговорих ономе који је испред мене стајао: „Господару мој, од ових сам виђења ослабио и нема снаге у мени. 17Како ће слуга господара мога говорити с господарем мојим? Снага ме издаје, а душа напушта.” 18Тада ме онај који беше као човек дотаче, па ме охрабри. 19Он рече: „Не бој се, драги човече! Мир нека је с тобом! Охрабри се, охрабри се!” Док ми је то говорио, ја се охрабрих и рекох: „Говори, господару мој, јер се охрабрих!” 20Тада он рече: „Знаш ли зашто сам теби дошао? Сад ћу да се вратим да се борим против кнеза персијског. Потом ћу отићи и, гле, доћи ће кнез грчки. 21Међутим, казаћу ти шта је написано у књизи истинитој. Нико није са мном осим Михаила, кнеза вашег.”
Trenutno izabrano:
Данило 10: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Данило 10
10
Чудесно јављање Данилу
1Треће године Кира, цара персијског, објави се реч Данилу, којег су прозвали Валтасар. Реч је била истинита и тицала се важних ствари. Он је обратио пажњу на реч и разумео је виђење.
2У те дане ја, Данило, био сам у жалости три недеље дана. 3Нисам јео течна јела, месо ни вино не уђоше у моја уста и нисам се мазао уљем док не прођоше три недеље дана. 4Двадесет четвртог дана првог месеца био сам на обали велике реке Тигра. 5Подигао сам очи своје и, гле, видех човека одевеног у платно. Око паса му је био појас од злата из Уфаза. 6Тело му је било као хрисолит, лице као муња, очи као бакље пламене, руке и ноге као обрађена бронза, а звук речи његових био је као глас мноштва. 7Једини ја, Данило, гледах виђење, а људи који су били са мном нису га видели, али их обузе велики страх и побегоше да се сакрију. 8Остадох сам и гледао сам то велико виђење. Ја изнемогох, лице ми пребледе и снага ме напусти. 9Зачух глас речи његових и, кад чух глас речи његових, изгубих свест и падох лицем ничице на земљу. 10И, гле, рука ме дотаче и подиже ме на колена моја и на шаке моје. 11Потом ми рече: „Данило, драги човече! Слушај речи које ћу ти казати. Усправи се, јер сам сада теби послан.” Кад то рече, ја устадох дршћући. 12Тада ми рече: „Не бој се, Данило! Већ првог дана кад си усмерио срце своје разумевању и кад си се понизио пред Богом својим, услишене су речи твоје, и ја дођох због речи твојих. 13Поглавар царства персијског противио ми се двадесет један дан, али, гле, Михаило, један од првих поглавара, дође ми у помоћ. Ја га оставих тамо, насупрот царева персијских. 14Дођох да ти кажем шта чека народ твој касније. Још ће виђења бити у то време.”
15Док ми је то говорио, ја сам оборио ка земљи очи своје, ћутећи. 16И, гле, онај сличан сину човечјем дотаче се усана мојих. Тада проговорих ономе који је испред мене стајао: „Господару мој, од ових сам виђења ослабио и нема снаге у мени. 17Како ће слуга господара мога говорити с господарем мојим? Снага ме издаје, а душа напушта.” 18Тада ме онај који беше као човек дотаче, па ме охрабри. 19Он рече: „Не бој се, драги човече! Мир нека је с тобом! Охрабри се, охрабри се!” Док ми је то говорио, ја се охрабрих и рекох: „Говори, господару мој, јер се охрабрих!” 20Тада он рече: „Знаш ли зашто сам теби дошао? Сад ћу да се вратим да се борим против кнеза персијског. Потом ћу отићи и, гле, доћи ће кнез грчки. 21Међутим, казаћу ти шта је написано у књизи истинитој. Нико није са мном осим Михаила, кнеза вашег.”
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije