Потом оде Данило у своју кућу и исприча све Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим, да се помоле за милост Богу небеском за ту тајну, да не би погинули Данило и другови његови са осталим мудрацима вавилонским. Тада се објави Данилу тајна у ноћном виђењу. Онда Данило благослови Бога небеског. Данило проговори и рече:
„Нека је благословено име Божје
од века и довека,
јер је његова мудрост и сила.
Он мења доба и времена,
обара цареве и поставља цареве.
Он даје мудрост мудрима,
а разум разумнима.
Он открива дубоко и тајно,
зна шта је у тами,
и светлост у њему пребива.
Тебе, Боже отаца мојих,
славим и хвалим,
што си ми мудрост и силу дао!
Ти си ми објавио
оно што смо молили,
открио си тајну цареву!”
Тада Данило оде Ариоху, којег је цар био одредио да погуби мудраце вавилонске. Он дође, па му рече: „Не убијај мудраце вавилонске! Изведи ме пред цара и открићу цару шта сан значи!” Ариох брзо одведе Данила цару и рече: „Нашао сам међу робљем Јудиним човека који ће цару рећи шта сан значи!” Цар проговори и рече Данилу, којег су назвали Валтасар: „Можеш ли да ми кажеш сан који сам уснио и да га протумачиш?” Данило одговори цару и рече: „Тајну коју цар тражи нису могли да објасне цару мудраци, гатари, врачари ни погађачи. Међутим, на небу постоји Бог који открива тајне. Он јавља цару Навуходоносору шта ће се касније дешавати. Ово је сан твој и шта је видела глава твоја на постељи твојој: Теби, царе, дођоше мисли на постељи шта ће се десити касније, а онај који открива тајне, објави ти шта ће бити. Мени се та тајна није открила неком мудрошћу коју остали немају, него зато да њено значење саопштим цару, да дознаш мисли које су у срцу твом.
Ти си, царе, имао виђење: кип велики, веома блистав, стајао је пред тобом, страшан за гледање. Глава том кипу била је од чистог злата, прса и мишице од сребра, трбух и бедра од бронзе, потколенице од гвожђа, а стопала мало од гвожђа, мало од глине. Ти си посматрао. Тада се одвали камен, без додира руке, удари у кип, у стопала од гвожђа и глине, тако да га разруши. Тада се смрвише гвожђе, глина, бронза, сребро и злато, и све постаде као плева на њиви у лето и однесе их ветар без трага. Камен, који је ударио кип, поста брдо велико и испуни сву земљу. То је био сан, а сада ћемо растумачити шта он значи.
Ти си, царе, цар над царевима, којем је Бог небески дао царство, силу, моћ и славу. У руке је твоје ставио где год живе синови људски, звери пољске и птице небеске. Поставио те је господарем над свима њима. Ти си она глава од злата.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
