Данило 4
4
Навуходоносоров сан, болест и излечење
1„Ја, Навуходоносор, живео сам мирно у кући својој и цветао сам у двору свом. 2Тада усних сан који ме уплаши. Утваре и прилике у мојој глави и на постељи мојој уплашиле су ме. 3Заповедих да се доведу преда ме сви мудраци вавилонски и да ми сан растумаче. 4Тада дођоше врачари, гатари, Халдејци и видовњаци, ја им испричах сан, али они нису могли да га растумаче. 5Најзад дође преда ме Данило, који се сад зове Валтасар, по имену мога бога. У њему пребива дух светих богова и ја му испричах сан овако: 6‘Валтасаре, старешино врачара! Знам да је у теби дух светих богова и да ти није тешка ниједна тајна. Кажи ми шта значи сан који сам уснио. 7Ово сам видео у својој глави на постељи својој:
Видех као једно стабло
усред земље, врло високо.
8Стабло порасте, снажно постаде,
висина му небо досеже,
видело се до крајева земаљских.
9Крошња му лепа беше,
а плодови обилни.
На њему је за све било хране.
У хладу његовом почиваху звери пољске,
на гранама његовим гнездиле се птице небеске,
од њега се хранило све живо.
10Тада ми дође виђење у глави мојој,
на постељи мојој,
гле, стражар света с неба сиђе.
11Он повика громко и рече:
Посеците стабло, окрените му гране,
лишће му почупајте и плодове побацајте!
Нека се звери под њим разбеже
и птице с грана његових!
12Међутим, оставите пањ у земљи
с корењем његовим
и гвозденим и бронзаним оковима
у трави пољској!
Нека га кваси роса небеска,
нека дели са зверима пољским
траву земаљску!
13Нека му се промени срце човечје,
нека добије срце животињско!
Седам времена нека прође над њим!
14Тако су пресудили стражари,
тако су свеци одлучили
да сви живи схвате
да Вишњи влада царством људским!
Он га даје коме хоће
и поставља над њим најнижег од људи!
15Ово је сан који усних ја, цар Навуходоносор. Ти, Валтасаре, кажи шта он значи. Ниједан мудрац из царства мога није могао да ми га растумачи. Ти можеш, јер је у теби дух светих богова.’”
16Тада Данило, кога су звали Валтасар, причека и мисли му се средише. Онда цар Навуходоносор проговори и рече: „Валтасаре, немој да те збуњују сан и значење његово!” Валтасар одговори и рече: „Господару мој! Сан овај нека погоди непријатеље твоје, а значење његово душмане твоје! 17Дрво које си видео, велико и јако, коме је висина до неба стизала и које се по свој земљи видело, 18с лепом крошњом и плодовима обилним тако да је било хране за све, под којим су боравиле звери пољске, а седеле птице небеске, 19то си ти, царе, који си велики и моћан! Величина је твоја велика, досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских. 20То што си видео стражара светог како силази с неба и говори: ‘Посеците дрво, раскомадајте га, али му пањ с корењем оставите у земљи у оковима гвозденим и бронзаним, у трави пољској да га натапа роса небеска и нека му је део са зверима пољским док не прође седам времена’, 21то је, царе, наредба Вишњега, која ће се испунити на моме господару цару. 22Избациће те из друштва људи, боравићеш са зверима пољским, хранићеш се травом као говеда и квасиће те роса небеска. Седам ће времена проћи над тобом док не схватиш да Вишњи влада царством људским и да га даје коме он хоће.
23А што је речено: ‘Оставите пањ и корење стабла’, то значи да ће ти опет царство припасти кад схватиш да небо влада. 24Зато, царе, нека ти буде угодан мој савет: Искупи грехе своје праведним делима и безакоња своја милосрђем према сиромашнима да би ти се срећа продужила.”
25Све се то догоди цару Навуходоносору. 26После дванаест месеци ходао је он по царском двору у Вавилону. 27Цар проговори и рече: „Зар нисам ја силом својом саградио Вавилон да буде велик, да буде престоница, у славу величанства свога?” 28Још те речи беху на устима цару, а глас дође с неба:
„Теби се, царе Навуходоносоре, јавља:
царство ће ти се одузети.
29Бићеш изгнан од људи,
живећеш са зверима пољским,
хранићеш се травом као говеда.
Седам ће времена преко тебе проћи
док не схватиш
да Вишњи влада царствима људским
и да их даје коме он хоће.”
30Истог трена испуни се та реч на Навуходоносору. Био је изгнан од људи, јео је траву као говеда, квасила га роса небеска. Тело му се прекрило длакама као перје у орла и нокти као канџе у птица.
31„После извесног времена, ја, Навуходоносор, подигох очи своје ка небу и врати ми се разум мој. Тада сам благосиљао Вишњега:
Хвалио сам и славио онога који живи вечно,
чија је власт вечна
и чије је царство од колена до колена.
32Сви становници земље
ништа су спрам њега!
Он ради шта хоће
с војском небеском и житељима земље.
Нико му руку не зауставља,
нити пита: ‘Шта радиш?’
33У то време вратио ми се разум и, на славу моје царске части, вратише ми се величанство моје и сјај мој. Моји ме саветници и великаши потражише, учврстих власт своју и порасте ми величина моја.
34Сада ја, Навуходоносор,
хвалим, благосиљам и славим
цара небеског,
чија су сва дела истинита,
чији су путеви праведни
и који може да понизи оне
који у охолости ходе!”
Trenutno izabrano:
Данило 4: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Данило 4
4
Навуходоносоров сан, болест и излечење
1„Ја, Навуходоносор, живео сам мирно у кући својој и цветао сам у двору свом. 2Тада усних сан који ме уплаши. Утваре и прилике у мојој глави и на постељи мојој уплашиле су ме. 3Заповедих да се доведу преда ме сви мудраци вавилонски и да ми сан растумаче. 4Тада дођоше врачари, гатари, Халдејци и видовњаци, ја им испричах сан, али они нису могли да га растумаче. 5Најзад дође преда ме Данило, који се сад зове Валтасар, по имену мога бога. У њему пребива дух светих богова и ја му испричах сан овако: 6‘Валтасаре, старешино врачара! Знам да је у теби дух светих богова и да ти није тешка ниједна тајна. Кажи ми шта значи сан који сам уснио. 7Ово сам видео у својој глави на постељи својој:
Видех као једно стабло
усред земље, врло високо.
8Стабло порасте, снажно постаде,
висина му небо досеже,
видело се до крајева земаљских.
9Крошња му лепа беше,
а плодови обилни.
На њему је за све било хране.
У хладу његовом почиваху звери пољске,
на гранама његовим гнездиле се птице небеске,
од њега се хранило све живо.
10Тада ми дође виђење у глави мојој,
на постељи мојој,
гле, стражар света с неба сиђе.
11Он повика громко и рече:
Посеците стабло, окрените му гране,
лишће му почупајте и плодове побацајте!
Нека се звери под њим разбеже
и птице с грана његових!
12Међутим, оставите пањ у земљи
с корењем његовим
и гвозденим и бронзаним оковима
у трави пољској!
Нека га кваси роса небеска,
нека дели са зверима пољским
траву земаљску!
13Нека му се промени срце човечје,
нека добије срце животињско!
Седам времена нека прође над њим!
14Тако су пресудили стражари,
тако су свеци одлучили
да сви живи схвате
да Вишњи влада царством људским!
Он га даје коме хоће
и поставља над њим најнижег од људи!
15Ово је сан који усних ја, цар Навуходоносор. Ти, Валтасаре, кажи шта он значи. Ниједан мудрац из царства мога није могао да ми га растумачи. Ти можеш, јер је у теби дух светих богова.’”
16Тада Данило, кога су звали Валтасар, причека и мисли му се средише. Онда цар Навуходоносор проговори и рече: „Валтасаре, немој да те збуњују сан и значење његово!” Валтасар одговори и рече: „Господару мој! Сан овај нека погоди непријатеље твоје, а значење његово душмане твоје! 17Дрво које си видео, велико и јако, коме је висина до неба стизала и које се по свој земљи видело, 18с лепом крошњом и плодовима обилним тако да је било хране за све, под којим су боравиле звери пољске, а седеле птице небеске, 19то си ти, царе, који си велики и моћан! Величина је твоја велика, досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских. 20То што си видео стражара светог како силази с неба и говори: ‘Посеците дрво, раскомадајте га, али му пањ с корењем оставите у земљи у оковима гвозденим и бронзаним, у трави пољској да га натапа роса небеска и нека му је део са зверима пољским док не прође седам времена’, 21то је, царе, наредба Вишњега, која ће се испунити на моме господару цару. 22Избациће те из друштва људи, боравићеш са зверима пољским, хранићеш се травом као говеда и квасиће те роса небеска. Седам ће времена проћи над тобом док не схватиш да Вишњи влада царством људским и да га даје коме он хоће.
23А што је речено: ‘Оставите пањ и корење стабла’, то значи да ће ти опет царство припасти кад схватиш да небо влада. 24Зато, царе, нека ти буде угодан мој савет: Искупи грехе своје праведним делима и безакоња своја милосрђем према сиромашнима да би ти се срећа продужила.”
25Све се то догоди цару Навуходоносору. 26После дванаест месеци ходао је он по царском двору у Вавилону. 27Цар проговори и рече: „Зар нисам ја силом својом саградио Вавилон да буде велик, да буде престоница, у славу величанства свога?” 28Још те речи беху на устима цару, а глас дође с неба:
„Теби се, царе Навуходоносоре, јавља:
царство ће ти се одузети.
29Бићеш изгнан од људи,
живећеш са зверима пољским,
хранићеш се травом као говеда.
Седам ће времена преко тебе проћи
док не схватиш
да Вишњи влада царствима људским
и да их даје коме он хоће.”
30Истог трена испуни се та реч на Навуходоносору. Био је изгнан од људи, јео је траву као говеда, квасила га роса небеска. Тело му се прекрило длакама као перје у орла и нокти као канџе у птица.
31„После извесног времена, ја, Навуходоносор, подигох очи своје ка небу и врати ми се разум мој. Тада сам благосиљао Вишњега:
Хвалио сам и славио онога који живи вечно,
чија је власт вечна
и чије је царство од колена до колена.
32Сви становници земље
ништа су спрам њега!
Он ради шта хоће
с војском небеском и житељима земље.
Нико му руку не зауставља,
нити пита: ‘Шта радиш?’
33У то време вратио ми се разум и, на славу моје царске части, вратише ми се величанство моје и сјај мој. Моји ме саветници и великаши потражише, учврстих власт своју и порасте ми величина моја.
34Сада ја, Навуходоносор,
хвалим, благосиљам и славим
цара небеског,
чија су сва дела истинита,
чији су путеви праведни
и који може да понизи оне
који у охолости ходе!”
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije