Тада приступише сви мудраци цареви, али нису могли да прочитају написано, ни да му то протумаче. Цар Валтасар се јако узнемири, лице му се изобличи, а великаши се његови препадоше.
Кад чу царица речи цара и великаша, уђе у дворану и рече: „Царе, нека си жив довека! Нека се не узнемирују мисли твоје и лице нека ти не бледи! Постоји човек у твом царству у којем пребива дух светих богова. У време оца твога нађе се у њему светло, разум и мудрост божанска. Цар Навуходоносор, отац твој, поставио га је за старешину врачарима, гатарима, Халдејцима и мудрацима. Пошто се у том Данилу, којег је цар назвао Валтасар, нађоше узвишен дух, знање и способност за тумачење снова, решавање загонетки и уклањање тешкоћа, нека позову Данила. Он ће казати значење.”
Тада Данила доведоше пред цара. Цар се обрати Данилу и рече: „Јеси ли ти Данило из робља јудејског, које је довео из Јудеје цар, отац мој? Чуо сам да су у теби дух богова, светло, разум и велика мудрост. Довели су ми мудраце и врачаре да прочитају натпис и да ми кажу шта он значи, али они нису могли то да растумаче. Чуо сам да ти умеш да тумачиш и да уклањаш тешкоће. Ако можеш да прочиташ овај натпис и да ми га растумачиш, обући ћу те у скерлет, носићеш о врату златан ланац и бићеш трећи у царству.”
Тад одговори Данило и рече цару: „Задржи своје дарове и дај другоме поклоне своје. Натпис ћу прочитати цару и протумачићу значење његово. Царе, Бог Вишњи дао је царство, величину, славу и сјај Навуходоносору, оцу твоме. Због величине коју му је био дао дрхтали су од страха пред њим народи, племена и сви језици. Он је убијао кога је хтео, остављао у животу по својој вољи, уздизао је кога је хтео и смењивао кога је хтео. Међутим, кад му се срце уздигло и дух погордио до дрскости, тад је био збачен с престола свога и славу му одузеше. Био је отеран од људи и срце му постаде као у звери. Боравио је међу магарцима дивљим, хранио се травом као говеда, а роса небеска квасила му је тело. Тада схвати да Бог Вишњи влада над царством људским и да поставља над њим онога кога он хоће. А ти, Валтасаре, сине његов, ниси понизио срце своје иако си све ово знао. Ти си се подигао против Господа небеског. Наредио си да донесу посуде из храма његовог. Пили сте вино из њих ти, великаши твоји, жене твоје и наложнице твоје. Хвалили сте богове од сребра, злата, бронзе, гвожђа, дрвета и камена, који не виде, не чују, нити разумеју. Ниси славио Бога, у чијој је руци душа твоја и сви путеви твоји. Зато је он послао руку да ово напише. Ово је тамо написано: ‘Мене, Мене, Текел, Уфарсин.’ Те речи значе: Мене – измерио је Бог царство твоје и учинио му крај. Текел – измерен си и ти на ваги, и нашао си се лаган. Ферес – раздељено је царство твоје и дато је Мидијанима и Персијанцима.”