Јестира 7:1-8

Потом дођоше цар и Аман на обед царици Јестири. Другог дана, док се пило вино, опет рече цар Јестири: „Шта желиш, царице Јестиро, добићеш! За шта молиш? Ако је и половина царства – добићеш!” Тад одговори царица Јестира говорећи: „Ако сам, царе, нашла милост у очима твојим и ако је цару угодно, нека ми се поклони живот мој на моју молбу и мога народа на моје преклињање. Предати смо, ја и мој народ, да нас потру, побију и истребе. Да смо предати да будемо слуге и слушкиње, ћутала бих јер не би било штете цару.” Цар Асвир проговори и упита царицу Јестиру: „Ко је тај? Где је тај који то хоће да уради?” Тад Јестира одговори: „Противник и непријатељ је овај зликовац Аман!” Аман се препаде од цара и царице. Тад цар љутит остави вино и оде у дворски врт. Аман остаде да моли за свој живот царицу Јестиру јер је видео да му цар спрема зло. Потом се цар врати из дворског врта у дворану, где је пио вино. Аман је био пао на постељу на којој је седела Јестира. Цар повика: „Зар ће и царицу да осрамоти у моме властитом дому?” Чим та реч изађе из уста царевих, прекрише лице Аману.