Излазак 16
16
Препелице и мана
1Потом кренуше из Елима и сав збор синова Израиљевих дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестога дана другога месеца после изласка из земље египатске. 2Тада у пустињи поче народ гунђати на Мојсија и Арона. 3Синови Израиљеви им рекоше: „Боље да смо помрли од руке Господње у земљи египатској, док смо седели код лонаца с месом и јели хлеба до миле воље! Ви сте нас извели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор!”
4Тада Господ рече Мојсију: „Ево, учинићу да вам роси с неба хлеб. Народ нека излази и скупља сваки дан колико му треба. Тако ћу их искушати да видим да ли ће се држати мога закона или неће. 5Шестог дана, кад припреме шта су накупили, биће двоструко онолико колико су скупљали сваког дана.” 6Онда Мојсије и Арон рекоше синовима Израиљевим: „Вечерас ћете познати да вас је Господ извео из земље египатске. 7Ујутру ћете видети славу Господњу јер вас је чуо Господ како на њега гунђате. Шта смо ми да гунђате на нас?” 8Потом рече Мојсије: „Вечерас ће вам дати Господ меса да једете, а ујутру хлеба да се наједете, јер је чуо Господ ваше гунђање на њега. Шта смо ми? Ви не гунђате на нас него на Господа.”
9Тада рече Мојсије Арону: „Кажи свему збору синова Израиљевих: ‘Приступите пред Господа јер је чуо гунђање ваше.’” 10Док је Арон говорио свему збору синова Израиљевих, они се окренуше према пустињи и, гле, у облаку се појави слава Господња. 11Тада Господ рече Мојсију говорећи: 12„Чуо сам гунђање синова Израиљевих. Кажи им и реци: ‘Вечерас ћете јести меса, а ујутру ћете се наситити хлеба. Тада ћете схватити да сам ја Господ, Бог ваш.’”
13Увече долетеше препелице и прекрише логор, а ујутру паде роса око логора. 14Кад се подиже роса, гле, по пустињи је лежало нешто као слана. 15Кад то видеше синови Израиљеви, питаху се међу собом: „Шта је ово?” Нису знали шта је то. Тада им Мојсије рече: „То је хлеб који вам Господ даде да једете. 16То је оно за шта је Господ заповедио: ‘Скупљајте колико коме треба за јело, по особи, свако према броју душа које су му у шатору.’” 17Синови Израиљеви урадише тако. Неки накупише више, неки мање. 18Кад су измерили на гомор, показа се да ништа није претекло ономе ко накупи више, нити је недостало ономе ко накупи мање, него је свакоме било колико му је требало да једе. 19Тада им рече Мојсије: „Нека нико не оставља од тога за ујутру!” 20Међутим, они не послушаше Мојсија, већ неки оставише од тога за сутра, али им се уцрвља и усмрде. Мојсије се наљути на њих.
21Тако су скупљали свако јутро колико је коме требало за јело, а кад би сунце огрејало, то се топило. 22Шестога дана накупише хране двоструко, по два гомора на свакога. Тада дођоше старешине збора и известише Мојсија. 23Он им рече: „Господ је ово заповедио: ‘Сутра је дан одмора, субота света Господу. Испеците шта желите да печете и скувајте шта хоћете да кувате. Све што вам претекне оставите за сутра.’” 24Они оставише то за сутра, како им заповеди Мојсије, и не усмрде се, нити се појавише црви. 25Тада рече Мојсије: „Једите то данас јер је данас субота Господња. Данас нећете ништа наћи у пољу. 26Шест дана скупљајте, а седми дан је субота. Ничега неће бити.” 27Седмог дана изађоше неки да купе, али ништа не нађоше. 28Тада рече Господ Мојсију: „Докле ћете одбијати да држите заповести моје и законе моје? 29Погледајте! Зато што вам је Господ дао суботу, даје вам шестога дана хране за два дана. Нека свако стоји где јесте, нека нико не излази седмог дана из свог стана.” 30Тако се седмог дана народ одмарао.
31Ту храну је дом Израиљев прозвао мана. Била је као бело коријандерово зрно, а имала је укус меденог колача. 32Тада рече Мојсије: „Овако је Господ заповедио: ‘Напуните један гомор тога и чувајте за своје потомке да виде храну којом сам вас хранио у пустињи кад сам вас извео из земље египатске.’” 33Потом рече Мојсије Арону: „Узми једну посуду и наспи у њу цео гомор мане и стави је пред Господа да се чува за ваше потомке.” 34Арон је стави пред ковчег сведочанства да се чува, као што Господ заповеди Мојсију. 35Тако синови Израиљеви једоше ману четрдесет година, све док не дођоше у насељену земљу. Јели су ману док не дођоше на границу земље хананске. 36Гомор је десетина ефе.
Trenutno izabrano:
Излазак 16: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Излазак 16
16
Препелице и мана
1Потом кренуше из Елима и сав збор синова Израиљевих дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестога дана другога месеца после изласка из земље египатске. 2Тада у пустињи поче народ гунђати на Мојсија и Арона. 3Синови Израиљеви им рекоше: „Боље да смо помрли од руке Господње у земљи египатској, док смо седели код лонаца с месом и јели хлеба до миле воље! Ви сте нас извели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор!”
4Тада Господ рече Мојсију: „Ево, учинићу да вам роси с неба хлеб. Народ нека излази и скупља сваки дан колико му треба. Тако ћу их искушати да видим да ли ће се држати мога закона или неће. 5Шестог дана, кад припреме шта су накупили, биће двоструко онолико колико су скупљали сваког дана.” 6Онда Мојсије и Арон рекоше синовима Израиљевим: „Вечерас ћете познати да вас је Господ извео из земље египатске. 7Ујутру ћете видети славу Господњу јер вас је чуо Господ како на њега гунђате. Шта смо ми да гунђате на нас?” 8Потом рече Мојсије: „Вечерас ће вам дати Господ меса да једете, а ујутру хлеба да се наједете, јер је чуо Господ ваше гунђање на њега. Шта смо ми? Ви не гунђате на нас него на Господа.”
9Тада рече Мојсије Арону: „Кажи свему збору синова Израиљевих: ‘Приступите пред Господа јер је чуо гунђање ваше.’” 10Док је Арон говорио свему збору синова Израиљевих, они се окренуше према пустињи и, гле, у облаку се појави слава Господња. 11Тада Господ рече Мојсију говорећи: 12„Чуо сам гунђање синова Израиљевих. Кажи им и реци: ‘Вечерас ћете јести меса, а ујутру ћете се наситити хлеба. Тада ћете схватити да сам ја Господ, Бог ваш.’”
13Увече долетеше препелице и прекрише логор, а ујутру паде роса око логора. 14Кад се подиже роса, гле, по пустињи је лежало нешто као слана. 15Кад то видеше синови Израиљеви, питаху се међу собом: „Шта је ово?” Нису знали шта је то. Тада им Мојсије рече: „То је хлеб који вам Господ даде да једете. 16То је оно за шта је Господ заповедио: ‘Скупљајте колико коме треба за јело, по особи, свако према броју душа које су му у шатору.’” 17Синови Израиљеви урадише тако. Неки накупише више, неки мање. 18Кад су измерили на гомор, показа се да ништа није претекло ономе ко накупи више, нити је недостало ономе ко накупи мање, него је свакоме било колико му је требало да једе. 19Тада им рече Мојсије: „Нека нико не оставља од тога за ујутру!” 20Међутим, они не послушаше Мојсија, већ неки оставише од тога за сутра, али им се уцрвља и усмрде. Мојсије се наљути на њих.
21Тако су скупљали свако јутро колико је коме требало за јело, а кад би сунце огрејало, то се топило. 22Шестога дана накупише хране двоструко, по два гомора на свакога. Тада дођоше старешине збора и известише Мојсија. 23Он им рече: „Господ је ово заповедио: ‘Сутра је дан одмора, субота света Господу. Испеците шта желите да печете и скувајте шта хоћете да кувате. Све што вам претекне оставите за сутра.’” 24Они оставише то за сутра, како им заповеди Мојсије, и не усмрде се, нити се појавише црви. 25Тада рече Мојсије: „Једите то данас јер је данас субота Господња. Данас нећете ништа наћи у пољу. 26Шест дана скупљајте, а седми дан је субота. Ничега неће бити.” 27Седмог дана изађоше неки да купе, али ништа не нађоше. 28Тада рече Господ Мојсију: „Докле ћете одбијати да држите заповести моје и законе моје? 29Погледајте! Зато што вам је Господ дао суботу, даје вам шестога дана хране за два дана. Нека свако стоји где јесте, нека нико не излази седмог дана из свог стана.” 30Тако се седмог дана народ одмарао.
31Ту храну је дом Израиљев прозвао мана. Била је као бело коријандерово зрно, а имала је укус меденог колача. 32Тада рече Мојсије: „Овако је Господ заповедио: ‘Напуните један гомор тога и чувајте за своје потомке да виде храну којом сам вас хранио у пустињи кад сам вас извео из земље египатске.’” 33Потом рече Мојсије Арону: „Узми једну посуду и наспи у њу цео гомор мане и стави је пред Господа да се чува за ваше потомке.” 34Арон је стави пред ковчег сведочанства да се чува, као што Господ заповеди Мојсију. 35Тако синови Израиљеви једоше ману четрдесет година, све док не дођоше у насељену земљу. Јели су ману док не дођоше на границу земље хананске. 36Гомор је десетина ефе.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije