Излазак 33
33
Наставак пута. Мојсије гледа славу Божју
1Потом рече Господ Мојсију: „Идите одавде ти и народ који си извео из земље египатске у земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исаку и Јакову говорећи: ‘Даћу је вашим потомцима.’ 2Послаћу пред тобом анђела и истераћу Хананце, Амореје, Хетеје, Ферезеје, Јевеје и Јевусеје. 3Иди у земљу у којој теку млеко и мед. Ја нећу ићи с тобом јер је народ тврдоврат. Кад бих сишао само на трен међу вас, сатро бих вас на путу.” 4Народ, чувши ову лошу вест, растужи се и нико не стави накит свој на себе, 5јер је Господ рекао Мојсију да каже синовима Израиљевим: „Ви сте народ тврдоврат. Доћи ћу одмах усред тебе и истребићу те. Сада скини накит свој са себе и знаћу шта ћу да чиним с тобом.” 6Синови Израиљеви поскидаше са себе накит код горе Хорив.
7Потом Мојсије узе шатор и разапе га изван логора, удаљен од логора, и назва га шатор састанка. Ко год би хтео да се обрати Господу, долазио је к шатору састанка изван логора. 8Кад год би Мојсије ишао у шатор, сав народ је устајао и свако је стајао код улаза у свој шатор и гледао Мојсија док улази у шатор. 9Кад би Мојсије ушао у шатор, стуб од облака би се спустио и остајао на улазу у шатор док је Господ говорио с Мојсијем. 10Гледајући како стуб од облака стоји на улазу у шатор, сав народ је устајао и свако се клањао на улазу свога шатора.
11Тако је Господ говорио с Мојсијем лицем у лице, као што човек говори с пријатељем својим. Потом се Мојсије враћао у логор, али његов млади момак Исус, син Навинов, није излазио из шатора.
12Затим рече Мојсије Господу: „Види, Ти си ми рекао: ‘Води тај народ’, али ми ниси рекао кога ћеш послати са мном. Рекао си: ‘Знам те по имену и нашао си милост преда мном.’ 13Зато, ако сам нашао милост пред Тобом, поклони ми своје путеве да разумем и добијем Твоју благонаклоност и погледај ове људе као свој народ.”
14Он рече: „Ја ћу лично поћи с тобом и ја ћу те одморити.”
15Мојсије рече: „Ако ти не пођеш, немој нас одавде ни одводити. 16Како ћемо знати да смо нашли милост пред Тобом ја и народ твој? Зар не по томе што Ти идеш с нама?! Тако ћемо се разликовати ја и народ твој од свих народа на земљи.”
17Тада рече Господ Мојсију: „Учинићу то што си затражио јер си нашао милост преда мном и знам те по имену.”
18Мојсије рече: „Покажи ми своју славу!”
19„Допустићу да испред тебе прође сва доброта моја”, рече, „и пред тобом ћу узвикнути име Господ. Смиловаћу се коме се смилујем и пожалићу кога пожалим.” 20Још рече Господ: „Ти, међутим, нећеш видети моје лице јер не може човек мене видети и остати жив.” 21Господ рече: „Ево места код мене, па стани у пукотину стене. 22Кад буде моја слава пролазила, ставићу те у пукотину стене и заклонићу те руком својом док не прођем. 23Потом ћу склонити руку своју и видећеш ме с леђа, али се лице моје не може видети.”
Trenutno izabrano:
Излазак 33: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Излазак 33
33
Наставак пута. Мојсије гледа славу Божју
1Потом рече Господ Мојсију: „Идите одавде ти и народ који си извео из земље египатске у земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исаку и Јакову говорећи: ‘Даћу је вашим потомцима.’ 2Послаћу пред тобом анђела и истераћу Хананце, Амореје, Хетеје, Ферезеје, Јевеје и Јевусеје. 3Иди у земљу у којој теку млеко и мед. Ја нећу ићи с тобом јер је народ тврдоврат. Кад бих сишао само на трен међу вас, сатро бих вас на путу.” 4Народ, чувши ову лошу вест, растужи се и нико не стави накит свој на себе, 5јер је Господ рекао Мојсију да каже синовима Израиљевим: „Ви сте народ тврдоврат. Доћи ћу одмах усред тебе и истребићу те. Сада скини накит свој са себе и знаћу шта ћу да чиним с тобом.” 6Синови Израиљеви поскидаше са себе накит код горе Хорив.
7Потом Мојсије узе шатор и разапе га изван логора, удаљен од логора, и назва га шатор састанка. Ко год би хтео да се обрати Господу, долазио је к шатору састанка изван логора. 8Кад год би Мојсије ишао у шатор, сав народ је устајао и свако је стајао код улаза у свој шатор и гледао Мојсија док улази у шатор. 9Кад би Мојсије ушао у шатор, стуб од облака би се спустио и остајао на улазу у шатор док је Господ говорио с Мојсијем. 10Гледајући како стуб од облака стоји на улазу у шатор, сав народ је устајао и свако се клањао на улазу свога шатора.
11Тако је Господ говорио с Мојсијем лицем у лице, као што човек говори с пријатељем својим. Потом се Мојсије враћао у логор, али његов млади момак Исус, син Навинов, није излазио из шатора.
12Затим рече Мојсије Господу: „Види, Ти си ми рекао: ‘Води тај народ’, али ми ниси рекао кога ћеш послати са мном. Рекао си: ‘Знам те по имену и нашао си милост преда мном.’ 13Зато, ако сам нашао милост пред Тобом, поклони ми своје путеве да разумем и добијем Твоју благонаклоност и погледај ове људе као свој народ.”
14Он рече: „Ја ћу лично поћи с тобом и ја ћу те одморити.”
15Мојсије рече: „Ако ти не пођеш, немој нас одавде ни одводити. 16Како ћемо знати да смо нашли милост пред Тобом ја и народ твој? Зар не по томе што Ти идеш с нама?! Тако ћемо се разликовати ја и народ твој од свих народа на земљи.”
17Тада рече Господ Мојсију: „Учинићу то што си затражио јер си нашао милост преда мном и знам те по имену.”
18Мојсије рече: „Покажи ми своју славу!”
19„Допустићу да испред тебе прође сва доброта моја”, рече, „и пред тобом ћу узвикнути име Господ. Смиловаћу се коме се смилујем и пожалићу кога пожалим.” 20Још рече Господ: „Ти, међутим, нећеш видети моје лице јер не може човек мене видети и остати жив.” 21Господ рече: „Ево места код мене, па стани у пукотину стене. 22Кад буде моја слава пролазила, ставићу те у пукотину стене и заклонићу те руком својом док не прођем. 23Потом ћу склонити руку своју и видећеш ме с леђа, али се лице моје не може видети.”
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije