Излазак 4
4
Мојсије добија моћ чуда. Одлазак у Египат
1Мојсије одговори: „Неће ми веровати и неће послушати глас мој. Рећи ће ми: ‘Није ти се Господ јавио.’” 2Господ запита: „Шта ти је то у руци?” Он одговори: „Штап.” 3Господ рече: „Баци га на земљу!” Он га баци на земљу и он постаде змија, а Мојсије побеже од ње. 4Тада Господ рече Мојсију: „Пружи руку своју и ухвати је за реп.” Он пружи руку своју и ухвати је, а она постаде штап у његовој руци. 5„Тако ће поверовати да се Господ, Бог отаца њихових, Бог Авраамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, јавио теби.” 6Опет му рече Господ: „Завуци руку своју у недра своја!” Он завуче руку своју у недра своја, а кад је извуче из недара, гле, рука му беше губава, бела као снег. 7Господ му рече: „Завуци опет руку своју у недра своја!” Он завуче руку у недра, а кад ју је извукао из недара, гле, била је као остало тело. 8„Ако не поверују и не послушају те због првог знамења, послушаће те због другог. 9Ако не поверују и не послушају те ни због та два знамења, захвати воду из Нила, пролиј на земљу, и претвориће се вода коју захватиш из Нила на копну у крв.” 10Мојсије рече Господу: „Господе, ја нисам човек речит, ни раније нисам био, ни сада кад говориш са слугом својим. Ја сам спорих уста и тешка језика.” 11Господ му рече: „Ко је дао човеку уста? Ко је створио немог или глувог, оног који види или слепог? Нисам ли то ја, Господ? 12Иди, дакле. Ја ћу бити с твојим устима и казиваћу ти шта ћеш говорити.” 13Мојсије рече: „Господе, пошаљи неког кога желиш да пошаљеш!” 14Господ се разгневи на Мојсија и рече: „Зар није Арон Левијевац твој брат? Знам да је он речит. Ево, управо ти иде у сусрет. Кад те види, обрадоваће се у срцу своме. 15Ти ћеш му говорити и у његова уста стављаћеш речи. Ја ћу бити и с твојим устима и с његовим и учићу вас шта треба да радите. 16Он ће говорити народу уместо тебе. Он ће теби бити место уста, а ти ћеш њему бити место Бога. 17Узми у руку тај штап којим ћеш знамења чинити.” 18Мојсије се врати своме тасту Јотору и рече му: „Дозволи ми да се вратим браћи својој у Египат, да видим јесу ли још живи.” Јотор рече Мојсију: „Иди с миром.”
19Тада рече Господ Мојсију у земљи мадијамској: „Иди, врати се у Египат јер су помрли сви који су ти радили о глави.” 20Мојсије узе жену своју и синове своје, посади их на магарца и пође натраг у земљу египатску. У руци је држао Божји штап. 21Тада Господ рече Мојсију: „Кад се вратиш у Египат, гледај да пред фараоном учиниш сва знамења која сам ти дао у руку, мада ћу ја учинити да му отврдне срце и не пусти народ да оде. 22Ово реци фараону: Ово говори Господ: ‘Израиљ је мој син, мој првенац.’ 23Ја ти кажем: ‘Пусти сина мога да ми служи. Ако одбијеш да га пустиш, убићу сина твога, првенца твога!’”
24За време пута, на месту где ноћиваше, хтеде Господ да га убије. 25Међутим, Сефора узе оштар камен, обреза сина свога, баци им кожицу пред ноге и рече: „Ти си ми окрвављени женик.” 26Тада га остави Господ. Она је због обрезања казала „окрвављени женик”.
27Господ рече Арону: „Иди у пустињу, у сусрет Мојсију!” Он отиде, састаде се с њим на Божјој планини и пољуби га. 28Мојсије исприча Арону све речи Господње и сва знамења која му нареди да учини. 29Потом отидоше Мојсије и Арон и окупише све старешине синова Израиљевих. 30Арон исприча све речи које Господ каза Мојсију, а Мојсије учини знамења пред народом. 31Народ поверова, разумеде да је Господ походио синове Израиљеве и да је видео патњу њихову. Падоше ничице и поклонише се.
Trenutno izabrano:
Излазак 4: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Излазак 4
4
Мојсије добија моћ чуда. Одлазак у Египат
1Мојсије одговори: „Неће ми веровати и неће послушати глас мој. Рећи ће ми: ‘Није ти се Господ јавио.’” 2Господ запита: „Шта ти је то у руци?” Он одговори: „Штап.” 3Господ рече: „Баци га на земљу!” Он га баци на земљу и он постаде змија, а Мојсије побеже од ње. 4Тада Господ рече Мојсију: „Пружи руку своју и ухвати је за реп.” Он пружи руку своју и ухвати је, а она постаде штап у његовој руци. 5„Тако ће поверовати да се Господ, Бог отаца њихових, Бог Авраамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, јавио теби.” 6Опет му рече Господ: „Завуци руку своју у недра своја!” Он завуче руку своју у недра своја, а кад је извуче из недара, гле, рука му беше губава, бела као снег. 7Господ му рече: „Завуци опет руку своју у недра своја!” Он завуче руку у недра, а кад ју је извукао из недара, гле, била је као остало тело. 8„Ако не поверују и не послушају те због првог знамења, послушаће те због другог. 9Ако не поверују и не послушају те ни због та два знамења, захвати воду из Нила, пролиј на земљу, и претвориће се вода коју захватиш из Нила на копну у крв.” 10Мојсије рече Господу: „Господе, ја нисам човек речит, ни раније нисам био, ни сада кад говориш са слугом својим. Ја сам спорих уста и тешка језика.” 11Господ му рече: „Ко је дао човеку уста? Ко је створио немог или глувог, оног који види или слепог? Нисам ли то ја, Господ? 12Иди, дакле. Ја ћу бити с твојим устима и казиваћу ти шта ћеш говорити.” 13Мојсије рече: „Господе, пошаљи неког кога желиш да пошаљеш!” 14Господ се разгневи на Мојсија и рече: „Зар није Арон Левијевац твој брат? Знам да је он речит. Ево, управо ти иде у сусрет. Кад те види, обрадоваће се у срцу своме. 15Ти ћеш му говорити и у његова уста стављаћеш речи. Ја ћу бити и с твојим устима и с његовим и учићу вас шта треба да радите. 16Он ће говорити народу уместо тебе. Он ће теби бити место уста, а ти ћеш њему бити место Бога. 17Узми у руку тај штап којим ћеш знамења чинити.” 18Мојсије се врати своме тасту Јотору и рече му: „Дозволи ми да се вратим браћи својој у Египат, да видим јесу ли још живи.” Јотор рече Мојсију: „Иди с миром.”
19Тада рече Господ Мојсију у земљи мадијамској: „Иди, врати се у Египат јер су помрли сви који су ти радили о глави.” 20Мојсије узе жену своју и синове своје, посади их на магарца и пође натраг у земљу египатску. У руци је држао Божји штап. 21Тада Господ рече Мојсију: „Кад се вратиш у Египат, гледај да пред фараоном учиниш сва знамења која сам ти дао у руку, мада ћу ја учинити да му отврдне срце и не пусти народ да оде. 22Ово реци фараону: Ово говори Господ: ‘Израиљ је мој син, мој првенац.’ 23Ја ти кажем: ‘Пусти сина мога да ми служи. Ако одбијеш да га пустиш, убићу сина твога, првенца твога!’”
24За време пута, на месту где ноћиваше, хтеде Господ да га убије. 25Међутим, Сефора узе оштар камен, обреза сина свога, баци им кожицу пред ноге и рече: „Ти си ми окрвављени женик.” 26Тада га остави Господ. Она је због обрезања казала „окрвављени женик”.
27Господ рече Арону: „Иди у пустињу, у сусрет Мојсију!” Он отиде, састаде се с њим на Божјој планини и пољуби га. 28Мојсије исприча Арону све речи Господње и сва знамења која му нареди да учини. 29Потом отидоше Мојсије и Арон и окупише све старешине синова Израиљевих. 30Арон исприча све речи које Господ каза Мојсију, а Мојсије учини знамења пред народом. 31Народ поверова, разумеде да је Господ походио синове Израиљеве и да је видео патњу њихову. Падоше ничице и поклонише се.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije