Синови народа твога говоре: ‘Није праведан пут Господњи!’, а њихов пут није праведан.
Кад се праведник одврати од праведности своје и чини зло, погинуће због тога. Кад злочинац напусти недела своја и учини исправно и праведно, због тога ће живети.
Ви говорите: ‘Није праведан пут Господњи!’ Судићу сваком човеку по путу његовом, доме Израиљев!”
Дванаесте године нашег изгнанства, десетог месеца, петог дана, дође ми бегунац из Јерусалима и рече: „Град је пао!” Увече, пре него што дође бегунац, спусти се рука Господња на мене и отвори ми уста пре него што он дође ујутро. Уста ми се отворише и више нисам био нем.
Потом ми дође реч Господња говорећи: „Сине човечји, они који живе у овим развалинама у земљи Израиљевој говоре и кажу: ‘Авраам је био један, а добио је земљу у посед, а нас је много, нама је земља дата у наследство.’ Стога им реци: Овако говори Господ Господ: ‘Ви једете с крвљу, управљате ка киповима очи своје и крв проливате, а хоћете да земљу наследите? Ослањате се на мач свој, гадости чините и скрнавите сваки жену ближњега свога, а хоћете земљу да наследите? Ово им реци: Овако говори Господ Господ: Тако ја жив био, они који су у рушевинама пашће од мача. Оне који су у пољу предаћу зверима да их растргну, а они који су у скровиштима и по пећинама, помреће од куге. Учинићу да земља сасвим опусти и нестаће понос силе њене. Опустеће горе Израиљеве и нико кроз њих неће пролазити. Тада ће они схватити да сам ја – Господ, кад опустошим земљу њихову због свих гадости њихових које су починили.
О теби, сине човечји, причају синови народа твога уз зидове и на вратима кућним. Они говоре један другоме: Хајде да чујемо каква је реч дошла од Господа! Тада долазе к теби као на збор народни, седа преда те народ мој, слуша речи твоје, али их не извршује. Наслађују се устима својим, али за неправедним добитком иду срца њихова. И, гле, ти си им као певач умилан, лепог гласа и вештог свирања. Слушају речи твоје, али их не извршују. Али, кад ово дође, гле, већ долази, схватиће да је пророк међу њима био!’”