Јеврејима 11
11
Сведоци делотворне вере
1А вера је тврдо поуздање у оно чему се надамо, осведочење о стварима које не видимо. 2Јер у њој су преци добили добро сведочанство. 3Вером схватамо да је свет створен Божјом речју, и то тако да је видљиво постало од невидљивог. 4Вером Авељ принесе Богу бољу жртву него Каин, захваљујући њој доби сведочанство да је праведан, пошто је Бог сведочио за његове дарове, и њом он још увек говори иако је умро. 5Вером Енох би пренет да не види смрти, и више се не нађе, јер га Бог премести. Јер пре но што је пренет, би посведочен да је угодно Богу. 6А без вере не може му се угодити; јер ко прилази Богу, мора веровати да има Бога и да он узвраћа наградом онима који га траже. 7Вером Ноје би обавештен о ономе што се још није видело, па обузет страхопоштовањем начини ковчег за спасење свога дома; њом он осуди свет и поста наследник праведности која се слаже с вером.
8Вером Авраам послуша кад би позван да изађе на место које је имао да прими у наследство, и изађе не знајући куда иде. 9Вером се насели у обећаној земљи као у туђој земљи и настани се у шаторима са Исаком и Јаковом, сунаследницима истог обећања, 10јер је очекивао град који има чврсте темеље, чији је градитељ и творац Бог. 11Вером и сама Сара доби силу да ствара потомство, и преко времена своје старости, зато што је сматрала верним онога који јој је обећао. 12Зато се и родише од једнога, и то готово мртвога, по мноштву „као звезде небеске и као неизбројиви песак на морској обали”.
13Сходно вери, помреше сви ови не примивши обећања, него их само издалека видеше и поздравише, и признаше да су странци и дошљаци на земљи. 14Јер који тако шта говоре, показују да траже отаџбину. 15И да су притом мислили на ону из које су изашли, имали су времена да се врате; 16али сад чезну за бољом, то јест, небеском отаџбином. Зато се Бог не стиди њих, нити се стиди да се назива њиховим Богом, јер им је припремио град.
17Вером је Авраам принео Исака кад је био кушан, и јединца је приносио он који је примио обећања, 18коме је речено: „По Исаку назваће ти се потомство.” 19Помислио је да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га је и добио као слику. 20Вером је Исак благословио Јакова и Исава и у погледу будућих ствари. 21Вером је Јаков умирући благословио сваког Јосифовог сина. „И поклони се дубоко преко врха своје палице.” 22Вером Јосиф на самрти спомену излазак синова Израиљевих и заповеди за кости своје.
23Вером су Мојсија, кад се родио, његови родитељи крили три месеца зато што су видели да је дете лепо, а нису се побојали краљеве наредбе. 24Вером Мојсије, кад је одрастао, одби да се назива сином фараонове кћери 25и хтео је радије да страда заједно с народом Божјим него да има краткотрајно уживање греха, 26јер је Христову поругу сматрао већим богатством од блага египатског; имао је, наиме, у виду узвраћање наградом. 27Вером остави Египат не уплашивши се краљеве јарости; јер се чврсто држао Невидљивога, као да га гледа. 28Вером је прославио Пасху и извршио кропљење крвљу да их не дотакне онај који је убијао првенце. 29Вером пређоше Црвено море као по сувој земљи, а кад Египћани то покушаше, подавише се. 30Вером падоше јерихонски зидови кад се седам дана обилазило око њих. 31Вером Рава блудница не погибе с непокорнима, јер прими уходе с миром.
32И шта још да кажем? Не би ми, наиме, достојало времена кад би стао причати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду и Самуилу и пророцима, 33који вером победише царства, извршише праведност, постигоше обећања, затворише уста лавовима, 34угасише силу огњену, избегоше оштрицу мача, од слабости се окрепише, у боју ојачаше, туђинске војске нагнаше у бекство. 35Жене примише своје мртве васкрсењем. Други су били ударени на муке и не присташе на избављење да би добили боље васкрсењем. 36Други доживеше ругања и батине, а уз то окове и тамницу, 37били су камењем побијени, престругани, искушењима подвргнути, помреше од мача, потуцаху се у овчијим кожусима, у козијим кожама, у оскудици, у невољи, у злопаћењу, они, 38којих свет не беше достојан, лутаху по пустињама, и горама, и пећинама, и јамама земаљским. 39И сви ови, иако су посведочени за своју веру, не примише обећање, 40пошто је Бог за нас предвидео нешто боље, да они не дођу до савршенства без нас.
Trenutno izabrano:
Јеврејима 11: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Јеврејима 11
11
Сведоци делотворне вере
1А вера је тврдо поуздање у оно чему се надамо, осведочење о стварима које не видимо. 2Јер у њој су преци добили добро сведочанство. 3Вером схватамо да је свет створен Божјом речју, и то тако да је видљиво постало од невидљивог. 4Вером Авељ принесе Богу бољу жртву него Каин, захваљујући њој доби сведочанство да је праведан, пошто је Бог сведочио за његове дарове, и њом он још увек говори иако је умро. 5Вером Енох би пренет да не види смрти, и више се не нађе, јер га Бог премести. Јер пре но што је пренет, би посведочен да је угодно Богу. 6А без вере не може му се угодити; јер ко прилази Богу, мора веровати да има Бога и да он узвраћа наградом онима који га траже. 7Вером Ноје би обавештен о ономе што се још није видело, па обузет страхопоштовањем начини ковчег за спасење свога дома; њом он осуди свет и поста наследник праведности која се слаже с вером.
8Вером Авраам послуша кад би позван да изађе на место које је имао да прими у наследство, и изађе не знајући куда иде. 9Вером се насели у обећаној земљи као у туђој земљи и настани се у шаторима са Исаком и Јаковом, сунаследницима истог обећања, 10јер је очекивао град који има чврсте темеље, чији је градитељ и творац Бог. 11Вером и сама Сара доби силу да ствара потомство, и преко времена своје старости, зато што је сматрала верним онога који јој је обећао. 12Зато се и родише од једнога, и то готово мртвога, по мноштву „као звезде небеске и као неизбројиви песак на морској обали”.
13Сходно вери, помреше сви ови не примивши обећања, него их само издалека видеше и поздравише, и признаше да су странци и дошљаци на земљи. 14Јер који тако шта говоре, показују да траже отаџбину. 15И да су притом мислили на ону из које су изашли, имали су времена да се врате; 16али сад чезну за бољом, то јест, небеском отаџбином. Зато се Бог не стиди њих, нити се стиди да се назива њиховим Богом, јер им је припремио град.
17Вером је Авраам принео Исака кад је био кушан, и јединца је приносио он који је примио обећања, 18коме је речено: „По Исаку назваће ти се потомство.” 19Помислио је да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га је и добио као слику. 20Вером је Исак благословио Јакова и Исава и у погледу будућих ствари. 21Вером је Јаков умирући благословио сваког Јосифовог сина. „И поклони се дубоко преко врха своје палице.” 22Вером Јосиф на самрти спомену излазак синова Израиљевих и заповеди за кости своје.
23Вером су Мојсија, кад се родио, његови родитељи крили три месеца зато што су видели да је дете лепо, а нису се побојали краљеве наредбе. 24Вером Мојсије, кад је одрастао, одби да се назива сином фараонове кћери 25и хтео је радије да страда заједно с народом Божјим него да има краткотрајно уживање греха, 26јер је Христову поругу сматрао већим богатством од блага египатског; имао је, наиме, у виду узвраћање наградом. 27Вером остави Египат не уплашивши се краљеве јарости; јер се чврсто држао Невидљивога, као да га гледа. 28Вером је прославио Пасху и извршио кропљење крвљу да их не дотакне онај који је убијао првенце. 29Вером пређоше Црвено море као по сувој земљи, а кад Египћани то покушаше, подавише се. 30Вером падоше јерихонски зидови кад се седам дана обилазило око њих. 31Вером Рава блудница не погибе с непокорнима, јер прими уходе с миром.
32И шта још да кажем? Не би ми, наиме, достојало времена кад би стао причати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду и Самуилу и пророцима, 33који вером победише царства, извршише праведност, постигоше обећања, затворише уста лавовима, 34угасише силу огњену, избегоше оштрицу мача, од слабости се окрепише, у боју ојачаше, туђинске војске нагнаше у бекство. 35Жене примише своје мртве васкрсењем. Други су били ударени на муке и не присташе на избављење да би добили боље васкрсењем. 36Други доживеше ругања и батине, а уз то окове и тамницу, 37били су камењем побијени, престругани, искушењима подвргнути, помреше од мача, потуцаху се у овчијим кожусима, у козијим кожама, у оскудици, у невољи, у злопаћењу, они, 38којих свет не беше достојан, лутаху по пустињама, и горама, и пећинама, и јамама земаљским. 39И сви ови, иако су посведочени за своју веру, не примише обећање, 40пошто је Бог за нас предвидео нешто боље, да они не дођу до савршенства без нас.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije