Осија 8:1-13

Трубу на усне! Као орао је над домом Господњим! Они раскинуше савез мој, отпадоше од закона мога. Мени виче Израиљ: „Господе, ми те познајемо!” Израиљ је одбацио добро, непријатељ ће га гонити. Цареве постављају без мене и великаше без знања мога. Од сребра свога и злата свога кипове граде, на пропаст своју. Одбацио сам теле твоје, Самаријо! На њих се распламсао гнев мој! Докле неће да се очисте? Оно из Израиља долази, уметник га је начинио. Оно није Бог! Разбиће се у комаде теле самаријско. Сеју ветар, пожњеће олују! Клас им неће проклијати, нити брашна дати. Ако га и даде, прождраће га туђини. Израиљ је прогутан! Сад је међу варварима као посуда безвредна. Трчали су у Асирију као усамљени дивљи магарац. Јефрем љубавнике плаћа. Зато што су варваре даривали, сада ће бити расејани. Ускоро ће трпети под царем над кнезовима. Јефрем је жртвенике умножио, жртвеници су њему за грех послужили. Да му напишем много закона својих, он их туђим сматра. Воле да жртвују – нека жртвују, месо нека једу, али Господ их не прима. Сад ће се Господ сетити безакоња њихових и казниће грехе њихове, у Египат ће се вратити.