Исаија 1
1
Осуда Израиља
1Виђење Исаије, сина Амосовог, које је видео за Јуду и за Јерусалим за време Озије, Јоатана, Ахаза и Језекије, царева Јудиних.
2Чујте, небеса, послушај, земљо,
јер Господ говори:
„Синове сам одгојио и подигао,
али се они одметнуше од мене.
3Во познаје господара свога
и магарац јасле господара свога,
а Израиљ не познаје,
народ мој не разуме!”
4Јао, грешног ли народа!
Народ у зло огрезао,
род зликовачки,
синова покварених,
Господа оставише,
презреше свеца Израиљевог,
леђа му окренуше.
5Где да се ударите
кад стално отпадате?
Сва је глава болесна, а срце изнемогло.
6Од пете до главе ништа није здраво,
већ убоди, модрице и живе ране,
ни очишћене, ни превијене, ни уљем ублажене.
7Земља ваша је опустела,
градови ваши огњем спаљени.
Њиве ваше туђинци пред вама једу,
пустош је као што туђинци пустоше.
8Кћи сионска остаде као колиба у винограду,
као кровињара у пољу краставаца,
као град опкољен.
9Да нам Господ Саваот није сачувао остатак,
били бисмо као Содом, исти као Гомора.
10Чујте реч Господњу, главари содомски,
послушај закон Бога нашег, народе гоморски:
11„Шта ће ми мноштво жртава ваших?”,
говори Господ.
„Сит сам жртава овнујских
и масноћа телећих.
Не марим за крв јунаца, јагањаца и јарића.
12Кад долазите да се преда мном поклоните,
ко вам тражи да ступате у предворје моје?
13Немојте да приносите жртве безвредне
и кађење ми се огади!
Младине, суботом збор!
Не подносим злочин и празник!
14Младине ваше и празнике ваше
мрзи душа моја.
Тешки су ми, не могу да их подносим.
15Кад ширите руке своје,
склањам очи своје од вас.
Кад умножавате молитву,
не слушам вас
јер су вам пуне крви руке ваше.
16Оперите се и очистите себе!
Уклоните зла дела испред очију мојих!
Престаните да чините зло!
17Учите се да добро чините!
Тежите за правдом!
Потлаченом помажите!
Сиротици правицу прибавите!
Удовицу заштитите!
18Дођите да се расправимо”, говори Господ.
„Ако су греси ваши као скерлет,
постаће бели као снег.
Ако су као порфира, постаће као вуна.
19Ако слушате добро, добра ћете јести земаљска.
20Ако одбијете и упорни будете,
мач ће вас прождрети!”
Тако говоре уста Господња.
21Како тврђава верна постаде блудница?
Била је пуна правице,
правда је у њој становала,
а сада – крвници.
22Сребро твоје шљака постаде,
вино твоје се разводни.
23Поглавари твоји су бунтовници,
другари с лоповима.
Сви мито воле и за даровима трче.
Сиротици правицу не дају
и парница удовичка не долази пред њих.
24Зато говори Господ, Господ Саваот,
снага Израиљева:
„Ха! Задовољићу се на непријатељима својим
и осветићу се противницима својим!
25Управићу на тебе руку своју,
претопићу шљаку твоју,
издвојићу олово из тебе!
26Поставићу опет судије као пре
и саветнике као раније.
Тада ће те звати Град правде
и Град верни.”
27Сион ће се правдом спасти
и праведношћу они који се обрате.
28Одметници и грешници пропашће заједно
и изгинуће они који Господа напуштају.
29Посрамићете се због „светог дрвећа” које сте желели
и застидећете се од олтара које сте изабрали.
30Бићете као храст којем лишће вене
и као врт у којем воде нема.
31Јунак ће бити кучина,
а дело његово искра.
Обоје ће се заједно запалити
и нико неће гасити.
Trenutno izabrano:
Исаија 1: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Исаија 1
1
Осуда Израиља
1Виђење Исаије, сина Амосовог, које је видео за Јуду и за Јерусалим за време Озије, Јоатана, Ахаза и Језекије, царева Јудиних.
2Чујте, небеса, послушај, земљо,
јер Господ говори:
„Синове сам одгојио и подигао,
али се они одметнуше од мене.
3Во познаје господара свога
и магарац јасле господара свога,
а Израиљ не познаје,
народ мој не разуме!”
4Јао, грешног ли народа!
Народ у зло огрезао,
род зликовачки,
синова покварених,
Господа оставише,
презреше свеца Израиљевог,
леђа му окренуше.
5Где да се ударите
кад стално отпадате?
Сва је глава болесна, а срце изнемогло.
6Од пете до главе ништа није здраво,
већ убоди, модрице и живе ране,
ни очишћене, ни превијене, ни уљем ублажене.
7Земља ваша је опустела,
градови ваши огњем спаљени.
Њиве ваше туђинци пред вама једу,
пустош је као што туђинци пустоше.
8Кћи сионска остаде као колиба у винограду,
као кровињара у пољу краставаца,
као град опкољен.
9Да нам Господ Саваот није сачувао остатак,
били бисмо као Содом, исти као Гомора.
10Чујте реч Господњу, главари содомски,
послушај закон Бога нашег, народе гоморски:
11„Шта ће ми мноштво жртава ваших?”,
говори Господ.
„Сит сам жртава овнујских
и масноћа телећих.
Не марим за крв јунаца, јагањаца и јарића.
12Кад долазите да се преда мном поклоните,
ко вам тражи да ступате у предворје моје?
13Немојте да приносите жртве безвредне
и кађење ми се огади!
Младине, суботом збор!
Не подносим злочин и празник!
14Младине ваше и празнике ваше
мрзи душа моја.
Тешки су ми, не могу да их подносим.
15Кад ширите руке своје,
склањам очи своје од вас.
Кад умножавате молитву,
не слушам вас
јер су вам пуне крви руке ваше.
16Оперите се и очистите себе!
Уклоните зла дела испред очију мојих!
Престаните да чините зло!
17Учите се да добро чините!
Тежите за правдом!
Потлаченом помажите!
Сиротици правицу прибавите!
Удовицу заштитите!
18Дођите да се расправимо”, говори Господ.
„Ако су греси ваши као скерлет,
постаће бели као снег.
Ако су као порфира, постаће као вуна.
19Ако слушате добро, добра ћете јести земаљска.
20Ако одбијете и упорни будете,
мач ће вас прождрети!”
Тако говоре уста Господња.
21Како тврђава верна постаде блудница?
Била је пуна правице,
правда је у њој становала,
а сада – крвници.
22Сребро твоје шљака постаде,
вино твоје се разводни.
23Поглавари твоји су бунтовници,
другари с лоповима.
Сви мито воле и за даровима трче.
Сиротици правицу не дају
и парница удовичка не долази пред њих.
24Зато говори Господ, Господ Саваот,
снага Израиљева:
„Ха! Задовољићу се на непријатељима својим
и осветићу се противницима својим!
25Управићу на тебе руку своју,
претопићу шљаку твоју,
издвојићу олово из тебе!
26Поставићу опет судије као пре
и саветнике као раније.
Тада ће те звати Град правде
и Град верни.”
27Сион ће се правдом спасти
и праведношћу они који се обрате.
28Одметници и грешници пропашће заједно
и изгинуће они који Господа напуштају.
29Посрамићете се због „светог дрвећа” које сте желели
и застидећете се од олтара које сте изабрали.
30Бићете као храст којем лишће вене
и као врт у којем воде нема.
31Јунак ће бити кучина,
а дело његово искра.
Обоје ће се заједно запалити
и нико неће гасити.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije