Исаија 41
41
Божја помоћ Израиљу
1Ућутите острва преда мном,
народи нека се окрепе!
Нека приступе и нека кажу:
„Хајде да се судимо!”
2„Ко је подигао са истока
оног који стално побеђује?
Ко му предаје варваре
и цареве обара?
Они су као прах пред мачем његовим
и као плеву развејава лук његов.
3Он их гони, сигурно напредује,
не дотичу стазу ноге његове.
4Ко је то учинио и извршио?
Онај који од искона нараштаје позива,
ја, Господ, који сам први
и исти до краја!”
5Острва видеше и уплашише се,
крајеви земаљски задрхташе,
приближише се и дођоше.
6Свако ближњем помаже
и брату свом говори: „Храбро!”
7Ковач храбри топионичара,
онај који клепа храбри оног који кује
и говори: „Добро је спојено.”
Чавлима учвршћује да се не помера.
8„А ти, Израиљу, слуго мој Јакове,
којег сам изабрао,
потомче Авраама, пријатеља мог!
9Ти, којег сам узео с крајева земаљских
и позвао те с рубова њених,
којем сам рекао: ‘Ти си слуга мој,
ја сам те изабрао, а нисам те одбацио’,
10не бој се, јер сам ја с тобом.
Не гледај плашљиво
јер сам ја Бог твој.
Ја те снажим и помажем,
подупирем те десницом правде своје.
11Гле, постидеће се и посрамити
сви који бесне на тебе.
Уништиће се и препасти људи
који се с тобом суде.
12Тражићеш противнике своје,
али их нећеш наћи.
Биће уништени, претворени ни у шта
они који се против тебе боре.
13Јер ја, Господ, Бог твој,
снажим десницу твоју
и говорим теби:
‘Не бој се, ја ти помажем.
14Не бој се, Јакове, црве мали,
остатку Израиљев,
ја сам помоћ твоја,
избавитељ твој и Светац Израиљев’”,
говори Господ.
15„Ево, чиним те млатилом оштрим,
с новим, двоструким зупцима.
Млатићеш и сатираћеш брда,
у плеву ћеш брегове претварати.
16Вејаћеш их, ветар ће их однети
и вихор ће их разнети.
Ти ћеш се радовати у Господу,
хвалићеш Свеца Израиљевог.
17Сиромаси и убоги воду траже,
али ње нема.
Језик им се од жеђи осушио.
Ја, Господ, њих ћу услишити,
Бог Израиљев неће их напустити.
18Отворићу реке на бреговима голим
и изворе посред долина.
Пустињу ћу у језеро преобратити,
а суву земљу у изворе водене.
19Засадићу у пустињи кедар,
багрем, мирту и маслину.
Посадићу у пустоши чемпрес,
брест и шимшир заједно.”
20Нека сви виде и нека знају,
нека размисле и нека схвате:
то чини рука Господња
и све је створио Светац Израиљев.
21„Изнесите расправу своју”,
говори Господ.
„Предочите доказе своје”,
вели цар Јаковљев.
22„Нека дођу и нека нам објаве
оно што ће се збити.
Откријте нам шта је раније било,
да размислимо о томе
шта се испунило,
или нам кажите
шта ће унапред бити.
23Откријте нам шта ће касније бити
и познаћемо да сте ви богови.
Учините нешто, добро или зло,
да се зачудимо и задивимо заједно.
24Гле, ви сте ништа
и дело ваше је ништавно.
Гад је онај који вас изабере!
25Подигао сам једног са севера да дође,
он ће доћи са сунчаног истока
и призваће име моје.
Газиће великаше као блато,
као што лончар глину гази.
26Ко је од искона објавио
да бисмо знали
и унапред рекао
шта је истинито?
27Ја први Сиону кажем:
‘Ево, ево их!’
Јерусалиму сам послао
вест радосну.
28Гледам – нема човека,
нико савет нема
кад их питам
да ми одговоре.
29Гле, нису они ништа
и ништавна су дела њихова.
Ликови њихови су ветар и празнина.”
Trenutno izabrano:
Исаија 41: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Исаија 41
41
Божја помоћ Израиљу
1Ућутите острва преда мном,
народи нека се окрепе!
Нека приступе и нека кажу:
„Хајде да се судимо!”
2„Ко је подигао са истока
оног који стално побеђује?
Ко му предаје варваре
и цареве обара?
Они су као прах пред мачем његовим
и као плеву развејава лук његов.
3Он их гони, сигурно напредује,
не дотичу стазу ноге његове.
4Ко је то учинио и извршио?
Онај који од искона нараштаје позива,
ја, Господ, који сам први
и исти до краја!”
5Острва видеше и уплашише се,
крајеви земаљски задрхташе,
приближише се и дођоше.
6Свако ближњем помаже
и брату свом говори: „Храбро!”
7Ковач храбри топионичара,
онај који клепа храбри оног који кује
и говори: „Добро је спојено.”
Чавлима учвршћује да се не помера.
8„А ти, Израиљу, слуго мој Јакове,
којег сам изабрао,
потомче Авраама, пријатеља мог!
9Ти, којег сам узео с крајева земаљских
и позвао те с рубова њених,
којем сам рекао: ‘Ти си слуга мој,
ја сам те изабрао, а нисам те одбацио’,
10не бој се, јер сам ја с тобом.
Не гледај плашљиво
јер сам ја Бог твој.
Ја те снажим и помажем,
подупирем те десницом правде своје.
11Гле, постидеће се и посрамити
сви који бесне на тебе.
Уништиће се и препасти људи
који се с тобом суде.
12Тражићеш противнике своје,
али их нећеш наћи.
Биће уништени, претворени ни у шта
они који се против тебе боре.
13Јер ја, Господ, Бог твој,
снажим десницу твоју
и говорим теби:
‘Не бој се, ја ти помажем.
14Не бој се, Јакове, црве мали,
остатку Израиљев,
ја сам помоћ твоја,
избавитељ твој и Светац Израиљев’”,
говори Господ.
15„Ево, чиним те млатилом оштрим,
с новим, двоструким зупцима.
Млатићеш и сатираћеш брда,
у плеву ћеш брегове претварати.
16Вејаћеш их, ветар ће их однети
и вихор ће их разнети.
Ти ћеш се радовати у Господу,
хвалићеш Свеца Израиљевог.
17Сиромаси и убоги воду траже,
али ње нема.
Језик им се од жеђи осушио.
Ја, Господ, њих ћу услишити,
Бог Израиљев неће их напустити.
18Отворићу реке на бреговима голим
и изворе посред долина.
Пустињу ћу у језеро преобратити,
а суву земљу у изворе водене.
19Засадићу у пустињи кедар,
багрем, мирту и маслину.
Посадићу у пустоши чемпрес,
брест и шимшир заједно.”
20Нека сви виде и нека знају,
нека размисле и нека схвате:
то чини рука Господња
и све је створио Светац Израиљев.
21„Изнесите расправу своју”,
говори Господ.
„Предочите доказе своје”,
вели цар Јаковљев.
22„Нека дођу и нека нам објаве
оно што ће се збити.
Откријте нам шта је раније било,
да размислимо о томе
шта се испунило,
или нам кажите
шта ће унапред бити.
23Откријте нам шта ће касније бити
и познаћемо да сте ви богови.
Учините нешто, добро или зло,
да се зачудимо и задивимо заједно.
24Гле, ви сте ништа
и дело ваше је ништавно.
Гад је онај који вас изабере!
25Подигао сам једног са севера да дође,
он ће доћи са сунчаног истока
и призваће име моје.
Газиће великаше као блато,
као што лончар глину гази.
26Ко је од искона објавио
да бисмо знали
и унапред рекао
шта је истинито?
27Ја први Сиону кажем:
‘Ево, ево их!’
Јерусалиму сам послао
вест радосну.
28Гледам – нема човека,
нико савет нема
кад их питам
да ми одговоре.
29Гле, нису они ништа
и ништавна су дела њихова.
Ликови њихови су ветар и празнина.”
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije