Јов 29:11-25

Ко ме је слушао, називао ме је блаженим, а хвалило ме је око које ме је видело. Избављао сам сиромаха који је кукао и убогог који је без заштитника. На мене је долазио благослов изгубљених и орасположио сам срце удовици. Правда је била одећа у коју сам се облачио, огртач и покривало пресуда моја. Слепом сам био очи, а хромом ноге, отац убогим, странцима заступник. Разбијао сам зубе неправеднику и из вилица његових плен чупао. Мислио сам: ‘Умрећу у свом гнезду, дани ће ми као птице бити бројни. Корен мој се пружао до воде, роса је ноћила на гранама мојим. Слава моја се обнављала, у руци ми се лук подмлађивао.’ Ишчекивали су ме и слушали и ћутећи примали савет мој. После мог говора нису додавали, тако их је напајала беседа моја. Жудели су за мном као за кишом и отварали уста своја као на позну кишу. Осмехивао сам им се кад су малаксавали и нису мутили сјај мог лица. Ја сам им пут одређивао, седео сам у прочељу, био сам као цар међу војском, као онај који ојађене теши.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Јов 29:11-25