Обоје беху праведни пред Богом, живећи без мане по свим заповестима и наредбама Господњим. Децу нису имали, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје зађоше у године.
Кад је он као свештеник служио пред Богом по реду своје чреде, по обичају свештенства, паде на њега коцка да уђе у храм Господњи и кади, а за то време кађења све мноштво народа молило се напољу. Тада му се појави анђео Господњи стојећи с десне стране кадионог жртвеника. Видевши га, Захарија се узнемири и страх га спопаде. Али му анђео рече: „Не плаши се, Захарија, јер је услишена твоја молитва и твоја жена Јелисавета родиће ти сина, а ти треба да му наденеш име Јован. Радоваћеш се и веселићеш се, и многи ће се обрадовати његовом рођењу. Јер ће бити велик пред Господом, неће пити ни вина ни жестока пића, а Духа Светога напуниће се још у утроби своје мајке, те ће обратити многе Израиљеве синове њиховом Господу Богу. Он ће ићи пред њим у Илијином духу и сили да обрати срца отаца према деци и непокорне на праведничку разборитост, да припреми Господу уређен народ.” Захарија пак рече анђелу: „По чему ћу то познати? Ја сам, наиме, стар, а и жена ми је зашла у године.” Одговори анђео и рече му: „Ја сам Гаврило, који стоји пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радосну вест. И ево, онемећеш и нећеш моћи да проговориш до онога дана кад ће се ово догодити зато што ниси поверовао мојим речима које ће се испунити у своје време.” А народ је ишчекивао Захарија и чудио се што се дуго задржао у храму. А кад је изишао, није могао да им говори, и увидеше да му се неко јавио у храму. И он им даваше знаке главом и оста нем.
И кад се навршише дани његове службе, оде својој кући. А после ових дана заче његова жена Јелисавета и крила се пет месеци говорећи: „Тако ми је учинио Господ у време кад погледа на мене да скине моју срамоту међу људима.”
А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у галилејски град по имену Назарет девојци испрошеној за човека по имену Јосиф, из Давидовог дома; девојка се звала Марија. И ушавши к њој анђео рече: „Радуј се ти што си стекла милост, Господ је с тобом [благословена си међу женама].” Она се уплаши на ову реч и размишљаше какав би то поздрав био. Тада јој анђео рече: „Не бој се, Марија, јер си нашла милост у Бога. И, гле, зачећеш и родићеш сина; и наденућеш му име Исус. Он ће бити велик и зваће се Син Свевишњега, и даће му Господ Бог престо његовог оца Давида, те ће владати над домом Јаковљевим довека, и његовом царству неће бити краја.” А Марија рече анђелу: „Како ће то бити кад не знам мужа?” Анђео пак одговори и рече јој: „Дух Свети доћи ће на тебе и сила Свевишњега осениће те; зато ће се то свето дете звати Син Божји. И види, твоја рођака Јелисавета, и она заче сина у својој старости; ово је шести месец њој коју зову нероткињом, јер је свака реч Божја моћна.” На то Марија рече: „Ево служитељке Господње; нека ми буде како си казао!” И анђео оде од ње.
У оне дане Марија уста и похита у горски крај у један Јудин град, па уђе у Захаријину кућу и поздрави Јелисавету. Кад Јелисавета чу Маријин поздрав, заигра дете у њеној утроби, и напуни се Духа Светога Јелисавета, те повика из гласа и рече: „Благословена си међу женама и благословен је плод утробе твоје! И откуд ми то да мајка мога Господа дође к мени? Јер, гле, кад глас твога поздрава дође до мојих ушију, заигра дете од радости у мојој утроби. И блажена је она која је поверовала да ће се испунити што јој је Господ рекао.”