Лука 11
11
Поука о молитви
(Мт 6, 9-13; 7, 7-11)
1А кад се молио на једном месту – и престао – рече му један од његових ученика: „Господе, научи нас да се молимо Богу, као што је и Јован поучио своје ученике.” 2А он им рече: „Кад се молите говорите: ‘Оче, нека се свети име твоје, нека дође царство твоје: 3хлеб наш насушни дај нам сваки дан; 4и опрости нам наше грехе, јер и ми опраштамо свако свом дужнику; и не уведи нас у искушење.’”
5Рече им још: „Ако ко од вас има пријатеља, па му оде у поноћ и каже му: ‘Пријатељу, позајми ми три хлеба, 6јер ми је пријатељ дошао с пута, а ја немам шта да му изнесем’, 7а он изнутра одговори: ‘Немој да ме узнемираваш, врата су већ затворена и моја деца су са мном у постељи; не могу да устанем и да ти дам.’ 8Кажем вам, ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, устаће због његове безочности и даће му колико му је потребно. 9И ја вам кажем: молите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. 10Јер свако ко моли, добија, и ко тражи, налази, и отвориће се оном који куца. 11Који је то отац међу вама који ће своме сину, кад заиште хлеб, дати камен? Или ако затражи рибу, хоће ли му уместо рибе дати змију? 12Или ако заиште јаје, хоће ли му дати шкорпију? 13Кад, дакле, ви као зли људи умете да дајете добре дарове својој деци, колико ће више Отац небески дати Духа Светога онима који га моле.”
Исус о Веелзевулу
Јонин знак
(Мт 12, 22-45; Мк 3, 22-27)
14И истеривао је једног демона који је био нем. А кад је демон изашао, проговорио неми човек и задиви се народ. 15Али неки од њих рекоше: „Он истерује демоне помоћу Веелзевула, демонског владара.” 16Други су га пак кушали и тражили од њега знак с неба. 17А он је знао њихове мисли и рече им: „Опустеће свако царство које се разделило само по себи, и кућа пада на кућу. 18И ако се сатана разделио сам по себи, како ће се одржати његово царство? Јер ви кажете да истерујем демоне помоћу Веелзевула. 19Ако пак ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, чијом помоћу их ваши синови изгоне? Зато ће вам они бити судије. 20Али ако ја Божјим прстом избацујем демоне, онда је дошло до вас царство Божје. 21Кад јаки, наоружани човек чува свој двор, његово имање је у миру; 22ако пак јачи од њега дође и надвлада га, узима му све оружје у које се уздао и дели што је опленио од њега. 23Ко није са мном – против мене је, и ко не сабира са мном – расипа. 24Кад нечисти дух изађе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја. И кад га не нађе, каже: ‘Вратићу се у свој дом одакле сам изашао.’ 25И кад дође, налази га почишћена и украшена. 26Тада одлази и узима седам других духова, горих од себе, па уђу и бораве онде, и последње стање тога човека бива горе од првога.” 27А кад је он то говорио, једна жена из народа подиже глас и рече: „Блажена је утроба која те је носила и блажене су дојке које си сисао.” 28На то он рече: „Ипак су више блажени они који слушају Божју реч и држе је.”
29А кад се народ окупљао, поче да говори: „Овај нараштај је рђав нараштај; тражи знак, али знак му се неће дати – осим знака Јонина. 30Као што је, наиме, Јона био знак Ниневљанима, тако ће и Син човечји бити знак овом нараштају. 31Краљица југа устаће на суду с људима овог нараштаја и осудиће их јер је дошла с краја земље да чује Соломонову мудрост, а гле, овде је нешто више од Соломона. 32Ниневљани ће устати на суду са овим нараштајем и осудиће га, јер су се покајали на Јонину проповед, а види, гле, овде је нешто више од Јоне.
33Нико не ставља упаљену светиљку на скривено место, нити под мерицу, него на свећњак да виде светлост они који улазе. 34Светиљка телу је твоје око. Ако је твоје око бистро, светло је и све тело твоје; ако је пак рђаво, мрачно је и твоје тело. 35Стога гледај да светлост која је у теби не буде тама. 36Ако је све твоје тело светло, тако да нема ниједног мрачног дела, оно ће бити све светло као кад те светиљка осветљава својим сијањем.”
Претња књижевницима и фарисејима
(Мт 23, 1-36)
37А док је говорио, замолио га један фарисеј да руча код њега; он уђе и седе на трпезу. 38А фарисеј се зачуди кад виде да се није опрао пре обеда. 39Господ му пак рече: „Да, ви фарисеји чистите чашу и тањир споља, а изнутра сте пуни грабежа и злоће. 40Неразборити, зар није онај који је начинио оно што је споља начинио и оно што је унутра? 41Него дајте као милостињу оно што је унутра, и гле – све вам је чисто. 42Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од нане и руте и сваког поврћа, а мимоилазите правду и љубав Божју; ово је требало чинити, а оно не остављати. 43Тешко вама фарисејима што волите прво место у синагогама и поздраве на трговима. 44Тешко вама што сте као гробови који се не примећују, па људи који иду по њима то не знају.”
45А један од законика му одговори и рече: „Учитељу, кад то говориш, и нас вређаш.” 46Он пак рече: „Тешко и вама законицима што товарите на људе тешка бремена, а сами својим прстом не дотичете бремена. 47Тешко вама што зидате надгробне споменике пророцима, а ваши очеви су их побили. 48Према томе, ви сведочите за дела својих отаца и одобравате их; јер су их они побили, а ви зидате. 49Зато је и Божја мудрост рекла: ‘Послаћу им пророке и апостоле, и побиће једне од њих, а друге прогонити’, 50па да се затражи од овог нараштаја крв свих пророка која је проливена од постанка света, 51од Авељеве крви до крви Захарије, који је погинуо између жртвеника и храма. Да, кажем вам, тражиће се од овога нараштаја. 52Тешко вама законици што сте узели кључ знања; сами нисте ушли, а спречили сте оне који желе да уђу.” 53И кад је отишао оданде, књижевници и фарисеји се јако окомише на њега и испитиваху га о много чему, 54вребајући га не би ли уловили што из његових уста.
Trenutno izabrano:
Лука 11: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Лука 11
11
Поука о молитви
(Мт 6, 9-13; 7, 7-11)
1А кад се молио на једном месту – и престао – рече му један од његових ученика: „Господе, научи нас да се молимо Богу, као што је и Јован поучио своје ученике.” 2А он им рече: „Кад се молите говорите: ‘Оче, нека се свети име твоје, нека дође царство твоје: 3хлеб наш насушни дај нам сваки дан; 4и опрости нам наше грехе, јер и ми опраштамо свако свом дужнику; и не уведи нас у искушење.’”
5Рече им још: „Ако ко од вас има пријатеља, па му оде у поноћ и каже му: ‘Пријатељу, позајми ми три хлеба, 6јер ми је пријатељ дошао с пута, а ја немам шта да му изнесем’, 7а он изнутра одговори: ‘Немој да ме узнемираваш, врата су већ затворена и моја деца су са мном у постељи; не могу да устанем и да ти дам.’ 8Кажем вам, ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, устаће због његове безочности и даће му колико му је потребно. 9И ја вам кажем: молите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. 10Јер свако ко моли, добија, и ко тражи, налази, и отвориће се оном који куца. 11Који је то отац међу вама који ће своме сину, кад заиште хлеб, дати камен? Или ако затражи рибу, хоће ли му уместо рибе дати змију? 12Или ако заиште јаје, хоће ли му дати шкорпију? 13Кад, дакле, ви као зли људи умете да дајете добре дарове својој деци, колико ће више Отац небески дати Духа Светога онима који га моле.”
Исус о Веелзевулу
Јонин знак
(Мт 12, 22-45; Мк 3, 22-27)
14И истеривао је једног демона који је био нем. А кад је демон изашао, проговорио неми човек и задиви се народ. 15Али неки од њих рекоше: „Он истерује демоне помоћу Веелзевула, демонског владара.” 16Други су га пак кушали и тражили од њега знак с неба. 17А он је знао њихове мисли и рече им: „Опустеће свако царство које се разделило само по себи, и кућа пада на кућу. 18И ако се сатана разделио сам по себи, како ће се одржати његово царство? Јер ви кажете да истерујем демоне помоћу Веелзевула. 19Ако пак ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, чијом помоћу их ваши синови изгоне? Зато ће вам они бити судије. 20Али ако ја Божјим прстом избацујем демоне, онда је дошло до вас царство Божје. 21Кад јаки, наоружани човек чува свој двор, његово имање је у миру; 22ако пак јачи од њега дође и надвлада га, узима му све оружје у које се уздао и дели што је опленио од њега. 23Ко није са мном – против мене је, и ко не сабира са мном – расипа. 24Кад нечисти дух изађе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја. И кад га не нађе, каже: ‘Вратићу се у свој дом одакле сам изашао.’ 25И кад дође, налази га почишћена и украшена. 26Тада одлази и узима седам других духова, горих од себе, па уђу и бораве онде, и последње стање тога човека бива горе од првога.” 27А кад је он то говорио, једна жена из народа подиже глас и рече: „Блажена је утроба која те је носила и блажене су дојке које си сисао.” 28На то он рече: „Ипак су више блажени они који слушају Божју реч и држе је.”
29А кад се народ окупљао, поче да говори: „Овај нараштај је рђав нараштај; тражи знак, али знак му се неће дати – осим знака Јонина. 30Као што је, наиме, Јона био знак Ниневљанима, тако ће и Син човечји бити знак овом нараштају. 31Краљица југа устаће на суду с људима овог нараштаја и осудиће их јер је дошла с краја земље да чује Соломонову мудрост, а гле, овде је нешто више од Соломона. 32Ниневљани ће устати на суду са овим нараштајем и осудиће га, јер су се покајали на Јонину проповед, а види, гле, овде је нешто више од Јоне.
33Нико не ставља упаљену светиљку на скривено место, нити под мерицу, него на свећњак да виде светлост они који улазе. 34Светиљка телу је твоје око. Ако је твоје око бистро, светло је и све тело твоје; ако је пак рђаво, мрачно је и твоје тело. 35Стога гледај да светлост која је у теби не буде тама. 36Ако је све твоје тело светло, тако да нема ниједног мрачног дела, оно ће бити све светло као кад те светиљка осветљава својим сијањем.”
Претња књижевницима и фарисејима
(Мт 23, 1-36)
37А док је говорио, замолио га један фарисеј да руча код њега; он уђе и седе на трпезу. 38А фарисеј се зачуди кад виде да се није опрао пре обеда. 39Господ му пак рече: „Да, ви фарисеји чистите чашу и тањир споља, а изнутра сте пуни грабежа и злоће. 40Неразборити, зар није онај који је начинио оно што је споља начинио и оно што је унутра? 41Него дајте као милостињу оно што је унутра, и гле – све вам је чисто. 42Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од нане и руте и сваког поврћа, а мимоилазите правду и љубав Божју; ово је требало чинити, а оно не остављати. 43Тешко вама фарисејима што волите прво место у синагогама и поздраве на трговима. 44Тешко вама што сте као гробови који се не примећују, па људи који иду по њима то не знају.”
45А један од законика му одговори и рече: „Учитељу, кад то говориш, и нас вређаш.” 46Он пак рече: „Тешко и вама законицима што товарите на људе тешка бремена, а сами својим прстом не дотичете бремена. 47Тешко вама што зидате надгробне споменике пророцима, а ваши очеви су их побили. 48Према томе, ви сведочите за дела својих отаца и одобравате их; јер су их они побили, а ви зидате. 49Зато је и Божја мудрост рекла: ‘Послаћу им пророке и апостоле, и побиће једне од њих, а друге прогонити’, 50па да се затражи од овог нараштаја крв свих пророка која је проливена од постанка света, 51од Авељеве крви до крви Захарије, који је погинуо између жртвеника и храма. Да, кажем вам, тражиће се од овога нараштаја. 52Тешко вама законици што сте узели кључ знања; сами нисте ушли, а спречили сте оне који желе да уђу.” 53И кад је отишао оданде, књижевници и фарисеји се јако окомише на њега и испитиваху га о много чему, 54вребајући га не би ли уловили што из његових уста.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije