Матеј 18
18
Поука апостола
(Мк 9, 33-50; Лк 9, 46-48; 15, 4-7)
1Онога часа приступише ученици Исусу говорећи: „Ко је, дакле, највећи у царству небеском?” 2И дозва дете, постави га међу њих 3и рече: „Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. 4Који се, дакле, понизи као ово дете, тај је највећи у царству небеском. 5И ко прими једно такво дете у моје име, мене прима. 6А ко саблазни једног од ових малих који верују у мене, боље би му било да се о врат његов обеси магарећи жрвањ и да потоне у дубину морску. 7Тешко свету од саблазни, јер морају саблазни доћи, али тешко човеку чијим посредством саблазан долази.
8Ако те твоја рука или твоја нога саблажњава, одсеци је и баци од себе; боље ти је да уђеш у живот кљаст и хром него са две руке или две ноге да те баце у огањ вечни. 9А ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе; боље ти је да с једним оком уђеш у живот него с два ока да те баце у пакао огњени.
10Гледајте да не презрете једног од ових малих; јер вам кажем да њихови анђели на небесима стално гледају лице мога Оца који је на небесима. [11Јер Син човечји је дошао да спасе што је изгубљено.] 12Шта вам се чини? Ако неки човек има сто оваца, па једна од њих залута, неће ли оставити деведесет девет у гори и поћи да тражи залуталу? 13И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да јој се радује више него оним деведесет девет које нису залутале. 14Тако није воља Оца вашега небеског да пропадне један од ових малих.
15Ако ти згреши твој брат, иди и покарај га насамо. Ако те послуша, добио си свога брата. 16Ако пак не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да се устима двојице или тројице сведока утврди свака реч. 17А ако њих не послуша, кажи цркви, па ако не послуша ни цркву, нека ти буде као многобожац и цариник. 18Заиста, кажем вам: што год свежете на земљи, биће свезано на небу, и што год разрешите на земљи, биће разрешено на небу.
19Опет вам заиста кажем: ако се двојица од вас на земљи сложе у свакој ствари коју замоле, даће им Отац мој који је на небесима. 20Јер где су двојица или тројица сабрани у моје име, онде сам ја међу њима.”
21Тада приђе Петар и рече му: „Господе, колико пута ће сагрешити брат мој према мени и ја да му опростим? До седам пута?” 22Рече му Исус: „Не кажем ти до седам пута, него до седамдесет пута седам. 23Зато је царство небеско слично цару који је хтео да се обрачуна са својим слугама. 24А кад се поче обрачунавати, доведоше му једнога који је дуговао десет хиљада таланата. 25И како није имао да врати, заповеди господар да продаду њега и његову жену и децу и све што је имао, и да се наплата изврши. 26Тада слуга паде и клањаше му се говорећи: ‘Господару, буди стрпљив према мени и све ћу ти платити.’ 27А господар се смилова на онога слугу, отпусти га и дуг му опрости. 28Али онај слуга изађе, те нађе једног од својих другова у служби који му је дуговао сто динара, ухвати га и стаде га давити говорећи: ‘Врати ако шта дугујеш!’ 29Тада паде пред њега његов друг и мољаше га говорећи: ‘Имај стрпљења према мени и вратићу ти.’ 30Али он не хтеде, него оде и баци га у тамницу док не плати дуг. 31Видевши, дакле, његови другови шта се догодило, ожалостише се веома, отидоше и обавестише свога господара о свему што се догодило. 32Тада га позва његов господар и рече му: ‘Зли слуго, опростио сам ти сав онај дуг јер си ме молио. 33Зар није требало да се и ти смилујеш на свога друга у служби као што сам се ја на тебе смиловао?’ 34И разгневи се његов господар и предаде га мучитељима док му не плати сав дуг. 35Тако ће и Отац мој небески учинити вама ако сваки не опрости од свег срца свога брату своме.”
Trenutno izabrano:
Матеј 18: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Матеј 18
18
Поука апостола
(Мк 9, 33-50; Лк 9, 46-48; 15, 4-7)
1Онога часа приступише ученици Исусу говорећи: „Ко је, дакле, највећи у царству небеском?” 2И дозва дете, постави га међу њих 3и рече: „Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско. 4Који се, дакле, понизи као ово дете, тај је највећи у царству небеском. 5И ко прими једно такво дете у моје име, мене прима. 6А ко саблазни једног од ових малих који верују у мене, боље би му било да се о врат његов обеси магарећи жрвањ и да потоне у дубину морску. 7Тешко свету од саблазни, јер морају саблазни доћи, али тешко човеку чијим посредством саблазан долази.
8Ако те твоја рука или твоја нога саблажњава, одсеци је и баци од себе; боље ти је да уђеш у живот кљаст и хром него са две руке или две ноге да те баце у огањ вечни. 9А ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе; боље ти је да с једним оком уђеш у живот него с два ока да те баце у пакао огњени.
10Гледајте да не презрете једног од ових малих; јер вам кажем да њихови анђели на небесима стално гледају лице мога Оца који је на небесима. [11Јер Син човечји је дошао да спасе што је изгубљено.] 12Шта вам се чини? Ако неки човек има сто оваца, па једна од њих залута, неће ли оставити деведесет девет у гори и поћи да тражи залуталу? 13И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да јој се радује више него оним деведесет девет које нису залутале. 14Тако није воља Оца вашега небеског да пропадне један од ових малих.
15Ако ти згреши твој брат, иди и покарај га насамо. Ако те послуша, добио си свога брата. 16Ако пак не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да се устима двојице или тројице сведока утврди свака реч. 17А ако њих не послуша, кажи цркви, па ако не послуша ни цркву, нека ти буде као многобожац и цариник. 18Заиста, кажем вам: што год свежете на земљи, биће свезано на небу, и што год разрешите на земљи, биће разрешено на небу.
19Опет вам заиста кажем: ако се двојица од вас на земљи сложе у свакој ствари коју замоле, даће им Отац мој који је на небесима. 20Јер где су двојица или тројица сабрани у моје име, онде сам ја међу њима.”
21Тада приђе Петар и рече му: „Господе, колико пута ће сагрешити брат мој према мени и ја да му опростим? До седам пута?” 22Рече му Исус: „Не кажем ти до седам пута, него до седамдесет пута седам. 23Зато је царство небеско слично цару који је хтео да се обрачуна са својим слугама. 24А кад се поче обрачунавати, доведоше му једнога који је дуговао десет хиљада таланата. 25И како није имао да врати, заповеди господар да продаду њега и његову жену и децу и све што је имао, и да се наплата изврши. 26Тада слуга паде и клањаше му се говорећи: ‘Господару, буди стрпљив према мени и све ћу ти платити.’ 27А господар се смилова на онога слугу, отпусти га и дуг му опрости. 28Али онај слуга изађе, те нађе једног од својих другова у служби који му је дуговао сто динара, ухвати га и стаде га давити говорећи: ‘Врати ако шта дугујеш!’ 29Тада паде пред њега његов друг и мољаше га говорећи: ‘Имај стрпљења према мени и вратићу ти.’ 30Али он не хтеде, него оде и баци га у тамницу док не плати дуг. 31Видевши, дакле, његови другови шта се догодило, ожалостише се веома, отидоше и обавестише свога господара о свему што се догодило. 32Тада га позва његов господар и рече му: ‘Зли слуго, опростио сам ти сав онај дуг јер си ме молио. 33Зар није требало да се и ти смилујеш на свога друга у служби као што сам се ја на тебе смиловао?’ 34И разгневи се његов господар и предаде га мучитељима док му не плати сав дуг. 35Тако ће и Отац мој небески учинити вама ако сваки не опрости од свег срца свога брату своме.”
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije