Матеј 22
22
Свадбена гозба
(Лк 14, 16-24)
1И прозбори опет Исус и рече им у причама говорећи: 2„Царство небеско је слично једном цару који приреди свадбу своме сину. 3И посла своје слуге да позову званице на свадбу, и не хтеше да дођу. 4Опет посла друге слуге говорећи: Реците званицама: ‘Ево, спремио сам ручак свој, јунци моји и товљеници су поклани, и све је спремно. Дођите на свадбу!’ 5А они не марише и одоше, један на своју њиву, а други у своју трговину; 6остали пак ухватише његове слуге, злоставише их и убише. 7А цар се разгневи, посла своју војску и поби оне убице и град њихов спали. 8Тада рече својим слугама: ‘Свадба је спремна, али званице не беху достојне. 9Идите стога на раскршћа и које год нађете позовите на свадбу.’ 10И слуге оне изађоше на путеве и скупише све које нађоше, зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију. 11А кад уђе цар да види госте, угледа онде човека који није био обучен у свадбено рухо. 12И рече му: ‘Пријатељу, како си ушао овамо без свадбеног руха?’ А он занеме. 13Тада цар рече слугама: ‘Свежите му руке и ноге и избаците га у крајњу таму; онде ће бити плач и шкргут зуба.’ 14Јер су многи звани, али је мало изабраних.”
Плаћање пореза
(Мк 12, 13-17; Лк 20, 20-26)
15Тада одоше фарисеји и договорише се како да га ухвате у речи. 16И послаше му своје ученике са иродовцима, који рекоше: „Учитељу, знамо да си истинит и у истини учиш путу Божјем, ни на кога се не обазиреш, јер не гледаш ко је ко. 17Реци нам, дакле, шта мислиш? Да ли је допуштено дати цару порез или није?” 18Али Исус позна њихову злоћу и рече: „Што ме кушате, лицемери? 19Покажите ми порезни новац. А они му пружише динар.” 20И рече им: „Чији је ово лик и натпис?” 21Рекоше му: „Царев.” Тада им рече: „Дајте, онда, цару царево, а Богу Божје.” 22И чувши задивише се, те га оставише и одоше.
О васкрсењу мртвих
(Мк 12, 18-27; Лк 20, 27-40)
23Онога дана приступише му садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га: 24„Учитељу, Мојсије рече: ‘Ако ко умре без деце, нека брат његов узме његову жену и подигне пород своме брату.’ 25А код нас је било седморо браће: први се ожени и умро, па како није имао порода, остави своју жену брату своме; 26тако и други и трећи, све до седмога. 27А после свих умре жена. 28О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер сви су је имали.” 29А Исус одговори и рече им: „Варате се не знајући Писма, ни силе Божје. 30Јер се о васкрсењу нити жене нити удају, него су као анђели Божји на небу. 31А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је Бог рекао: 32‘Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев’? Бог није Бог мртвих, него живих.” 33И чувши народ дивљаше се његовој науци.
Највећа заповест
(Мк 12, 28-34; Лк 10, 25-28)
34А кад су фарисеји чули да је ућутао садукеје, скупише се заједно 35и упита један од њих, законик, кушајући га: 36„Учитељу, која је највећа заповест у закону?” 37А он му рече: „‘Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом и свом мишљу својом.’ 38Ово је највећа и прва заповест. 39А друга је као и ова: ‘Љуби ближњега свога као самога себе.’ 40О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци.”
Месија – Давидов син и Господ
(Мк 12, 35-37; Лк 20, 41-44)
41А кад фарисеји беху окупљени, упита их Исус: 42„Шта ви мислите о Христу? Чији је син?” Рекоше му: „Давидов.” 43Рече им: „Како га онда Давид Духом назива Господом говорећи: 44Рече Господ Господу моме: ‘Седи мени с десне стране док положим твоје непријатеље под ноге твоје?’ 45Кад, дакле, Давид њега назива Господом, како му је син?” 46И нико није могао да му одговори ни речи, нити се ко усуди од онога дана да га више пита.
Trenutno izabrano:
Матеј 22: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Матеј 22
22
Свадбена гозба
(Лк 14, 16-24)
1И прозбори опет Исус и рече им у причама говорећи: 2„Царство небеско је слично једном цару који приреди свадбу своме сину. 3И посла своје слуге да позову званице на свадбу, и не хтеше да дођу. 4Опет посла друге слуге говорећи: Реците званицама: ‘Ево, спремио сам ручак свој, јунци моји и товљеници су поклани, и све је спремно. Дођите на свадбу!’ 5А они не марише и одоше, један на своју њиву, а други у своју трговину; 6остали пак ухватише његове слуге, злоставише их и убише. 7А цар се разгневи, посла своју војску и поби оне убице и град њихов спали. 8Тада рече својим слугама: ‘Свадба је спремна, али званице не беху достојне. 9Идите стога на раскршћа и које год нађете позовите на свадбу.’ 10И слуге оне изађоше на путеве и скупише све које нађоше, зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију. 11А кад уђе цар да види госте, угледа онде човека који није био обучен у свадбено рухо. 12И рече му: ‘Пријатељу, како си ушао овамо без свадбеног руха?’ А он занеме. 13Тада цар рече слугама: ‘Свежите му руке и ноге и избаците га у крајњу таму; онде ће бити плач и шкргут зуба.’ 14Јер су многи звани, али је мало изабраних.”
Плаћање пореза
(Мк 12, 13-17; Лк 20, 20-26)
15Тада одоше фарисеји и договорише се како да га ухвате у речи. 16И послаше му своје ученике са иродовцима, који рекоше: „Учитељу, знамо да си истинит и у истини учиш путу Божјем, ни на кога се не обазиреш, јер не гледаш ко је ко. 17Реци нам, дакле, шта мислиш? Да ли је допуштено дати цару порез или није?” 18Али Исус позна њихову злоћу и рече: „Што ме кушате, лицемери? 19Покажите ми порезни новац. А они му пружише динар.” 20И рече им: „Чији је ово лик и натпис?” 21Рекоше му: „Царев.” Тада им рече: „Дајте, онда, цару царево, а Богу Божје.” 22И чувши задивише се, те га оставише и одоше.
О васкрсењу мртвих
(Мк 12, 18-27; Лк 20, 27-40)
23Онога дана приступише му садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га: 24„Учитељу, Мојсије рече: ‘Ако ко умре без деце, нека брат његов узме његову жену и подигне пород своме брату.’ 25А код нас је било седморо браће: први се ожени и умро, па како није имао порода, остави своју жену брату своме; 26тако и други и трећи, све до седмога. 27А после свих умре жена. 28О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер сви су је имали.” 29А Исус одговори и рече им: „Варате се не знајући Писма, ни силе Божје. 30Јер се о васкрсењу нити жене нити удају, него су као анђели Божји на небу. 31А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је Бог рекао: 32‘Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев’? Бог није Бог мртвих, него живих.” 33И чувши народ дивљаше се његовој науци.
Највећа заповест
(Мк 12, 28-34; Лк 10, 25-28)
34А кад су фарисеји чули да је ућутао садукеје, скупише се заједно 35и упита један од њих, законик, кушајући га: 36„Учитељу, која је највећа заповест у закону?” 37А он му рече: „‘Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом и свом мишљу својом.’ 38Ово је највећа и прва заповест. 39А друга је као и ова: ‘Љуби ближњега свога као самога себе.’ 40О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци.”
Месија – Давидов син и Господ
(Мк 12, 35-37; Лк 20, 41-44)
41А кад фарисеји беху окупљени, упита их Исус: 42„Шта ви мислите о Христу? Чији је син?” Рекоше му: „Давидов.” 43Рече им: „Како га онда Давид Духом назива Господом говорећи: 44Рече Господ Господу моме: ‘Седи мени с десне стране док положим твоје непријатеље под ноге твоје?’ 45Кад, дакле, Давид њега назива Господом, како му је син?” 46И нико није могао да му одговори ни речи, нити се ко усуди од онога дана да га више пита.
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije