И кад дође Исус у Петрову кућу, виде његову ташту где лежи у грозници. И дотаче јој руку, и остави је грозница, те уста и служаше му. А кад наста вече, принеше му многе бесомучне – и изгна духове речју и излечи све болеснике, да се испуни што је рекао пророк Исаија: „Он узе наше слабости и понесе болести.”
А кад Исус виде многи народ око себе, заповеди да се отплови на другу страну. И приступивши, један књижевник рече му: „Учитељу, ићи ћу за тобом куд год ти пођеш.” А Исус му рече: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечји нема где да ослони главу.” А други један од ученика његових рече му: „Господе, допусти ми најпре да одем и укопам свога оца.” А Исус му рече: „Хајде за мном и остави да мртви укопавају своје мртве.”
И кад уђе у чамац, пођоше за њим ученици његови. И, гле, велика бура наста на мору, тако да су валови преливали чамац, а он је спавао. И приступивши, пробудише га говорећи: „Господе, спаси нас, пропадамо.” И рече им: „Што се бојите, маловерни?” Тада уста, запрети ветровима и мору, и наста тишина велика. А људи се зачудише говорећи: „Какав је то човек да га и ветрови и море слушају?”
А кад дође на другу страну у земљу гадаринску, сретоше га два бесомучна излазећи из гробова, опасна врло, тако да нико није могао проћи оним путем. И, гле, повикаше говорећи: „Шта имамо ми с тобом, Сине Божји? Јеси ли дошао овамо да нас пре времена мучиш?” А далеко од њих беше велико крдо свиња на паши. А демони га мољаху говорећи: „Ако нас изгониш, пошаљи нас у крдо свиња.” И рече им: „Идите.” А они, изишавши, одоше у свиње. И, гле, навали цело крдо са стрмени у море и погибе у води. А пастири побегоше, па отишавши у град јавише све – и шта се догодило бесомучнима. И, гле, сав град изађе у сусрет Исусу и, видевши га, замолише га да оде из њихових крајева.