Марко 12
12
Зли виноградари
(Мт 21, 33-46; Лк 20, 9-19)
1И поче им говорити у причама. „Посади човек виноград, огради га плотом, ископа муљару, сагради кулу, те га даде под закуп виноградарима и отпутова. 2А у своје време посла слугу виноградарима да прими од виноградара део виноградских плодова. 3Но они га ухватише, избише и отпустише празних руку. 4И опет посла к њима другога слугу. И њега изудараше по глави и наружише. 5Посла и трећега, и њега побише. 6Још једног имађаше, вољенога сина; њега најзад посла к њима говорећи: ‘Презаће од мога сина.’ 7Али они виноградари рекоше међу собом: ‘Ово је наследник; хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.’ 8И ухвативши га, убише га и избацише из винограда. 9Шта ће, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће те виноградаре, а виноград ће дати другима. 10Зар не читасте ове речи у Писму: ‘Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен; 11ово би од Господа и дивно је у очима нашим’?” 12И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа. Разумели су, наиме, да је овом причом њих имао на уму. И оставише га, те одоше.
Плаћање пореза
(Мт 22, 15-22; Лк 20, 20-26)
13И послаше к њему неке од фарисеја и иродоваца да га ухвате у речи. 14Они дођоше и рекоше му: „Учитељу, знамо да си истинит и да се не обазиреш ни на кога, јер не гледаш ко је ко, него учиш путу Божјем у истини. Да ли је дозвољено дати цару порез или није? Да ли да га дамо или да не дамо?” 15Но он сазна њихово претварање и рече им: „Што ме кушате? Донесите ми динар да га видим.” 16А они донесоше. И рече им: „Чији је ово лик и натпис?” А они пак рекоше: „Царев.” 17Исус им рече: „Дајте цару царево, а Богу Божје.” И дивљаху му се.
О васкрсењу мртвих
(Мт 22, 23-33; Лк 20, 27-40)
18И дођоше к њему садукеји, који говоре да нема васкрсења, те га питаху говорећи: 19„Учитељу, Мојсије нам написа: ‘Ако коме умре брат и остави жену, а не остави детета, да брат његов узме жену и подигне потомство своме брату.’ 20Беше седморо браће; први узе жену, али умре и не остави потомства. 21И други је узе, умре и не остави потомства, и трећи исто тако, 22и седморица не оставише потомства. После свих умре и жена. 23О васкрсењу, кад васкрсну, којега од њих ће бити жена? Јер су је седморица имала као жену.” 24Рече им Исус: „Не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божје? 25Јер кад васкрсну из мртвих, нити се жене нити удају, него су као анђели на небесима. 26А за мртве да ће васкрснути, зар не читасте у Мојсијевој књизи где говори о купини како му реч Бог: ‘Ја сам Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев’? 27Он није Бог мртвих, него живих. Грдно се варате.”
Највећа заповест
(Мт 22, 34-40; Лк 10, 25-28)
28И приступи један од књижевника који их је чуо како се препиру, па знајући да им је добро одговорио, запита га: „Која је прва од свих заповести?” 29Исус одговори да је прва: „‘Слушај, Израиљу, Господ, Бог наш, једини је – Господ, 30и љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом.’ 31Ово је друга: ‘Љуби свога ближњега као самога себе.’ Друге заповести веће од ових нема.” 32И рече му књижевник: „Добро, учитељу, исправно рече да је један Бог и да нема другога сем њега; 33и њега љубити свим срцем, и свим разумом, и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе више је од свих жртава које се спаљују и кољу.” 34А Исус, видевши да је разумно одговорио, рече му: „Ниси далеко од царства Божјег.” И нико се више не усуди да га запита.
Месија – Давидов син и Господ
(Мт 22, 41-46; Лк 20, 41-44)
35И прозбори Исус и говораше учећи у храму: „Како говоре књижевници да је Христос син Давидов? 36Сам Давид рече Духом Светим: Рече Господ Господу моме: ‘Седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу.’ 37Сам Давид назива га Господом, и откуда му је онда син?” И многи народ слушаше га радо.
38И у својој науци говораше: „Чувајте се књижевника који радо иду у дугим хаљинама и воле поздраве на трговима и 39прва места у синагогама и прочеља на гозбама. 40Који једу удовичке куће и тобож се дуго моле, ови ће бити строже осуђени.”
41И седе према ковчегу за прилоге, те гледаше како народ меће новац у ковчег; а многи богати метаху много. 42И дође једна сиромашна удовица, па убаци две лепте, то јест кодрант. 43Тада дозва своје ученике и рече им: „Заиста, кажем вам да ова сиромашна удовица метну више од свих који метаху у ковчег; 44јер сви метнуше од свог изобиља, а она од своје немаштине метну све што је имала, сав свој иметак.”
Trenutno izabrano:
Марко 12: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
Марко 12
12
Зли виноградари
(Мт 21, 33-46; Лк 20, 9-19)
1И поче им говорити у причама. „Посади човек виноград, огради га плотом, ископа муљару, сагради кулу, те га даде под закуп виноградарима и отпутова. 2А у своје време посла слугу виноградарима да прими од виноградара део виноградских плодова. 3Но они га ухватише, избише и отпустише празних руку. 4И опет посла к њима другога слугу. И њега изудараше по глави и наружише. 5Посла и трећега, и њега побише. 6Још једног имађаше, вољенога сина; њега најзад посла к њима говорећи: ‘Презаће од мога сина.’ 7Али они виноградари рекоше међу собом: ‘Ово је наследник; хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.’ 8И ухвативши га, убише га и избацише из винограда. 9Шта ће, дакле, учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће те виноградаре, а виноград ће дати другима. 10Зар не читасте ове речи у Писму: ‘Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен; 11ово би од Господа и дивно је у очима нашим’?” 12И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа. Разумели су, наиме, да је овом причом њих имао на уму. И оставише га, те одоше.
Плаћање пореза
(Мт 22, 15-22; Лк 20, 20-26)
13И послаше к њему неке од фарисеја и иродоваца да га ухвате у речи. 14Они дођоше и рекоше му: „Учитељу, знамо да си истинит и да се не обазиреш ни на кога, јер не гледаш ко је ко, него учиш путу Божјем у истини. Да ли је дозвољено дати цару порез или није? Да ли да га дамо или да не дамо?” 15Но он сазна њихово претварање и рече им: „Што ме кушате? Донесите ми динар да га видим.” 16А они донесоше. И рече им: „Чији је ово лик и натпис?” А они пак рекоше: „Царев.” 17Исус им рече: „Дајте цару царево, а Богу Божје.” И дивљаху му се.
О васкрсењу мртвих
(Мт 22, 23-33; Лк 20, 27-40)
18И дођоше к њему садукеји, који говоре да нема васкрсења, те га питаху говорећи: 19„Учитељу, Мојсије нам написа: ‘Ако коме умре брат и остави жену, а не остави детета, да брат његов узме жену и подигне потомство своме брату.’ 20Беше седморо браће; први узе жену, али умре и не остави потомства. 21И други је узе, умре и не остави потомства, и трећи исто тако, 22и седморица не оставише потомства. После свих умре и жена. 23О васкрсењу, кад васкрсну, којега од њих ће бити жена? Јер су је седморица имала као жену.” 24Рече им Исус: „Не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божје? 25Јер кад васкрсну из мртвих, нити се жене нити удају, него су као анђели на небесима. 26А за мртве да ће васкрснути, зар не читасте у Мојсијевој књизи где говори о купини како му реч Бог: ‘Ја сам Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев’? 27Он није Бог мртвих, него живих. Грдно се варате.”
Највећа заповест
(Мт 22, 34-40; Лк 10, 25-28)
28И приступи један од књижевника који их је чуо како се препиру, па знајући да им је добро одговорио, запита га: „Која је прва од свих заповести?” 29Исус одговори да је прва: „‘Слушај, Израиљу, Господ, Бог наш, једини је – Господ, 30и љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом.’ 31Ово је друга: ‘Љуби свога ближњега као самога себе.’ Друге заповести веће од ових нема.” 32И рече му књижевник: „Добро, учитељу, исправно рече да је један Бог и да нема другога сем њега; 33и њега љубити свим срцем, и свим разумом, и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе више је од свих жртава које се спаљују и кољу.” 34А Исус, видевши да је разумно одговорио, рече му: „Ниси далеко од царства Божјег.” И нико се више не усуди да га запита.
Месија – Давидов син и Господ
(Мт 22, 41-46; Лк 20, 41-44)
35И прозбори Исус и говораше учећи у храму: „Како говоре књижевници да је Христос син Давидов? 36Сам Давид рече Духом Светим: Рече Господ Господу моме: ‘Седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу.’ 37Сам Давид назива га Господом, и откуда му је онда син?” И многи народ слушаше га радо.
38И у својој науци говораше: „Чувајте се књижевника који радо иду у дугим хаљинама и воле поздраве на трговима и 39прва места у синагогама и прочеља на гозбама. 40Који једу удовичке куће и тобож се дуго моле, ови ће бити строже осуђени.”
41И седе према ковчегу за прилоге, те гледаше како народ меће новац у ковчег; а многи богати метаху много. 42И дође једна сиромашна удовица, па убаци две лепте, то јест кодрант. 43Тада дозва своје ученике и рече им: „Заиста, кажем вам да ова сиромашна удовица метну више од свих који метаху у ковчег; 44јер сви метнуше од свог изобиља, а она од своје немаштине метну све што је имала, сав свој иметак.”
Trenutno izabrano:
:
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije